Kokošije slepilo

Ideja da se visoko obrazovanje pripoji ministarstvu za nauku nije nova. U opticaju je već nekoliko decenija, ali kako to kod nas najčešće bude, vlasti, prvo komunističke, socijalističke, pa i demokratske, nikada nisu imale sluha, a ni dovoljno pameti i vizije, da se ova ideja realizuje.

Nekada je postojalo ministarstvo nauke (u kontinuitetu 66 godina), ali je u političkoj kombinatorici, odnosno u takozvanoj rekonstrukciji vlade 2011, ugašeno i pripojeno Ministarstvu prosvete. Poruka takvog poteza bivše vlade je maskirana tobožnjom racionalizacijom resora, koja je sprovedena u sklopu smanjenja troškova, zbog svetske ekonomske krize. Efekti ovih odluka pokazali su se ravni nuli, jer je celokupnu administraciju jednog ministarstva, pogađate, preuzelo drugo. Minimalno je smanjen broj radnih mesta, nije urađena preraspodela posla, a troškovi su ostali isti. Dakle, čista kozmetika.

Šta zaposleni u oblasti nauke misle o ovim potezima vlade, najbolje su pokazali prošle godine, kada je peticiju protiv ukidanja Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj potpisalo više od 5.500 ljudi, među kojima je 4.000 naučnika, 1.000 doktora nauka, 300 univerzitetskih profesora i tridesetak akademika. I ništa. Peticija je završila u nekoj arhivi i danas skuplja prašinu zaboravljena. Nebriga za nauku je dovela do toga da zaposleni u naučnim institutima, prema tvrdnji sindikata, jedini nisu dobili aprilsku povišicu plata od 3,4 odsto, iako je to povećanje bilo predviđeno Zakonom.

Trend u svetu je da se nauka, izuzetno važna oblast za razvoj jednog društva, nalazi u okviru ministarstva ekonomije ili da sa visokim obrazovanjem bude spojena u jedan resor. Ma koliko se političari busali u prsa da nam je razvoj, prosperitet, blagostanje građana ispred svega, ovakvi potezi pokazuju samo „kokošije slepilo“ od kojeg boluju domaći političari. U njihovom slučaju je provereno nasledno.