Kolateralna šteta

Naime, iako Aviogeneks poseduje avion koji je iznajmljivao Jatu, avio-kompaniji iz Benina i turističkim agencijama za čarter letove, skoro 40 zaposlenih, a četiri strane kompanije su zainteresovane da mu postanu strateški partner, Vlada Srbije, odnosno resorno Ministarstvo privrede i pored načelnog pristanka, izgleda da ne želi da omogući tom preduzeću izlazak na „zelenu granu“, već mu se sprema odlazak u stečaj. Zaposleni u Aviogeneksu, kompaniji koja je osnovana u okviru nekad moćnog Generaleksporta 1968. godine, smatraju da se likvidacija preduzeća sprema kako ne bi predstavljali konkurenciju Etihadu, koji je kupio Jat.

Maćehinski stav prema Aviogeneksu pokazala je i bivša i aktuelna vlast u Srbiji, jer se i jedna i druga rukovode poslovnom „logikom“ rasprodaje u kojoj pojedina preduzeća mogu da stradaju kao „kolateralna šteta“. I prethodna i aktuelna vlast su zaposlenima u Aviogeneksu obećali da će preći u vlasništvo države, što bi preduzeću omogućilo preživljavanje na tržištu i pronalaženje partnera. S obzirom da je Aviogeneks trenutno u vlasništvu Internacional CG u restrukturiranju, čiji su svi radnici prihvatili socijalni programa, upravni odbor je raspušten i faktički ne postoji. Akcionim planom koji je donet prvo 2011, a potom potvrđen 2013. preostalo je da Aviogeneks kao ćerka firma Internacional CG pređe u stoprocentno vlasništvo države. Međutim, i pored obećanja da će do toga doći, do danas se to nije desilo, iz Vlade i Ministarstva privrede ne stiže nikakav odgovor, a Agencija za privatizaciju je dala mišljenje da je „Aviogeneks prezadužen i da kao takav nije adekvatan za svojinsku transformaciju“. To praktično znači da je osuđen na stečaj.

S obzirom na to, sumnja zaposlenih u „Aviogeneksu“ da im se uskraćuje mogućnost daljeg postojanja da ne bi bili konkurencija Etihadu, dobija utemeljenje. Za njih je stav države besmislen jer preduzeće ima s čim da radi i postoje zainteresovane kompanije iz Švajcarske, Emirata, Južne Afrike i Rusije koje žele da ih kupe. Švajcarci su spremni da ulože dva miliona evra. Dakle, vlast rukovođena oslanjanjem na privatizaciju po svaku cenu, ne samo da nije spremna da poseduje čarter kompaniju i prihoduje na taj način, već ne želi da joj dozvoli ni da sama nađe strateškog partnera. S obzirom na proklamovanu politiku zaštite postojećih radnih mesta i razvijanje privrednih aktivnosti u Srbiji, takav način rezonovanja se može s pravom nazvati kontradiktornim, ali i kontraproduktivnim.