Koliko će još dugo Vučić vladati

Da ne bude zabune, to je bilo vreme kada se činilo da je Miloševićeva vlast nesmenjiva, pošto je uspela da pregura i ratni poraz u Hrvatskoj, i mirovni sporazum u Bosni, i tromesečne demonstracije koalicije Zajedno, i likvidaciju Radovana Stojčića Badže i niz drugih događaja i afera…

I da usled razbuktavanja rata na Kosovu dodatno jača zbog „svrstavanja oko zastave“ i dobro poznate činjenice da se ljudi u ratnim krizama opredeljuju čvršće za postojeću vlast.

U želji da šest meseci pre redovnih predsedničkih izbora, sada četvrt veka kasnije, otvorimo raspravu koliko će Vučić još dugo vladati, dali smo prostor politikolozima, uglavnom mlađim, da praktično kroz nekoliko sličnih pitanja, iznesu svoju procenu koliko će dugo još Vučić vladati.

Najveću pažnju izazvao je Mladen Mrdalj, sa suprotnom tezom iz Miloševićevog vremena, a to je da će Vučić i SNS vladati još deset godina, da je sposobnost opozicije da vodi negativnu kampanju protiv naprednjaka iscrpljena i da nema šta da traži na predsedničkim izborima. Eventualno može da napravi politički rijaliti tako što će humoristički pozivati da se glasa za Vučića.

Mnogi su Mrdaljeve reči odbacivali sa svojih polazišta, recimo da je potreban samo jedan novi Koštunica, odnosno svima prihvatljiv desni kandidat i sve je rešeno. Ili da je potrebna samo jedna čista građanska kolona, sve samih liberalnih čistunaca, bez truna desnice, i stvar je opet rešena.

Najvažnije je naravno da postoji neka rasprava, a time i politički život, makar kroz medijske i polemike na društvenim mrežama. Ono što međutim nikakvo raspravljanje ne može da nadoknadi, to je preuzimanje odgovornosti za svoje stavove.

U ovom slučaju naš mladi politikolog je neku odgovornost za to što tvrdi preuzeo, za razliku od mnogih koji mu odgovaraju baš stoga kako ni zbog čega ne bi bili odgovorni.

Jer, na našoj sceni niko ne snosi javnu odgovornost kad osvoji manje glasova nego što je prikupio potpisa za potvrđivanje izborne liste, niti pokazuje da ima stida i srama što potom bez ikakve podrške drži lekcije o pravcima opozicione borbe.

Niko se privremeno ne povuče iz prvih redova sem svetlog izuzetka Saše Paunovića, pošto pogrešno proceni i izgubi izbore u svom gradu, nego istog časa juriša u nove opozicione projekte.

Nažalost, po tom odsustvu odgovornosti i opoziciona scena nezdravo liči na one s druge strane političkog rova – na vladajuće naprednjake. A sa neodgovornošću ide takođe i slična nerazumnost. Kao što oni slepo veruju Vučiću, tako ovi drugi slepo ne veruju Đilasu.