Koliko duboko do dna?

… čini se da je manipulativna uređivačka politika dostigla svoj vrhunac, ili ako ćemo Dražinim stilom, orgazam, u neprofesionalnom izveštavanju.

Nakon brojnih tekstova lažnih DJB članova, poluistinitih informacija „dobro“ obaveštenih izvora, juče je u rubrici Društvo/Rodna ravnopravnost osvanuo tekst pod naslovom Da li je sposobna da bude majka? Tekst sadrži nalaze nekoliko studija koje se bave seksualnošću osoba, odnosno žena sa invaliditetom i za svaku je pohvalu što se nekome ova tema učinila dovoljno značajnom da joj se posveti pažnja, posebno imajući u vidu da osobe sa invaliditetom, koje žive u Srbiji, ne nailaze na podršku zajednice, a često ni porodice kada se odluče na osnivanje porodice.

Međutim, za mene su u ovom tekstu sporne dve stvari. Prva je naslov koji je u formi pitanja, postavljenog tako da čitaoce navodi na odgovor da ili ne. U naslovu koji glasi Da li je sposobna da bude majka ukazuje se na to da se sav teret mogućnosti da žena s invaliditetom bude majka prebacuje na ženu, ne razmatrajući sve objektivne ograničavajuće faktore koje društvo nameće kao što su neadekvatna zdravstvena zaštita, stereotipi i predrasude stručnjaka i neretko članova porodice, neadekvatna psihosocijalna podrška i nedostatak ostalih usluga koje nisu u dovoljnoj meri dostupne ni majkama koje nisu kategorisane kao pripadnice osetljivih društvenih grupa, ako je to uopšte moguće, jer žena, samim tim što je žena, već je u nekom obliku neravnopravnog polažaja.

S druge strane, sporno je i to što se tekst primarno uopšte ne bavi materinstvom na način koji naslov implicira, jer bi to zahtevalo analizu indikatora kojima se meri nečija sposobnost da bude majka, a ne samo na osnovu jednog, u nekim situacijama većim u nekim manjim delom identiteta, kao što je invaliditet. U tekstu je dominantna tema seksualnost, te odatle i nesklad u rasuđivanju šta je autorku ili autora navelo da nadene ovakav naslov.

Na kraju, ono što je za mene najspornije je fotografija koja prati ovaj tekst, čiji autor je potpisan punim imenom i prezimenom za razliku od autora ili autorke teksta gde imamo samo inicijale. Na fotografiji se nalazi moja malenkost, a nastala je 2008. godine kada je organizovana svečanost povodom otvaranja Centra za studente sa hendikepom Univerziteta u Beogradu, u kom sam obavljala funkciju direktorke do trenutka kada sam izabrana za narodnu poslanicu 2016. godine. Na moje zaprepašćenje, kada sam sinoć posetila fejsbuk stranicu Danasa i listala postove ugledala sam naslov „Da li je sposobna da bude majka“ i ispod naslova sebe na fotografiji. Ako se uzme u obzir da trenutno obavljam javnu funkciju i da se brojne građanke i građani koji prate i podržavaju moj rad jednim delom identifikuju s nekim koga su izabrali da ih predstavlja, a posebno u populaciji osoba sa invaliditetom, teško mogu da poverujem da je neko odabrao ovu fotografiju slučajno, a posebno odbijam da verujem da se našla tu jer je uz temu seksualnosti obavezna fotografija jedne plavuše, pa makar i sa invaliditetom.

Za slučaj da nekome treba dodatno pojašnjenje za izazvanu reakciju s moje strane, zamislite tekst koji se bavi kritičkim osvrtom na etiku u novinarstvu, a koji je naslovljen Da li je sposoban da uzme pare, a ispod naslova postavljena fotografija, na primer, Draže Petrovića?

Autorka je poslanica Dosta je bilo u republičkom parlamentu

Izvinjenje

U poslednjem izdanju dodatka Rodna ravnopravnost bavili smo se problemima žena sa invaliditetom na čije živote znatan uticaj imaju patrijarhalna uverenja da se vrednost žene meri prema njenoj sposobnosti da se ostvari kao majka. Svedenost žene na reproduktivna svojstva deo su patrijarhalnih predstava koje se očituju u često postavljanom pitanju u okruženju žene sa invaliditetom – „Da li će biti sposobna da se stara o detetu“. To je bio motiv za naslov teksta „Da li je sposobna da bude majka“, koji ukazuje na značaj kritičkog pristupa tradicionalnim vrednostima koje se upravo kroz takva pitanja manifestuju, kao i ličnih priča pripadnika/ca određenih (marginalizovanih) grupa kao metodološkog postupka u istraživačkoj praksi studija kakve su studije invalidnosti. Da li naslov priliči tekstu manje je važno od toga što se on našao odmah ispod fotografije osobe u kolicima, koja je trebala da bude jednostavna ilustracija sadržaja, a na kojoj je, pukom slučajnošću, poslanica Dosta je bilo Ljupka Mihajlovska. Takvo tehničko rešenje je nenamerno izazvalo negativne posledice, jer je ispalo da se naslov odnosi na osobu na fotografiji, Ljupku Mihajlovsku, kojoj se iskreno izvinjavamo zbog ovog uredničkog propusta. Da je slika odnosno gospođa Mihajlovska namerno tako kontekstuirana, bio bi to krajnje neprimeren, nekorektan, pa i trivijalan potez, kakvom u Danasu niko ne pribegava, a Rodna ravnopravnost svakako nije mesto ni za kakve političke igre i podmetanja.

Marjana M. Stevanović, urednica dodatka Rodna ravnopravnost