Kome treba Babić?

Čak i onima koji tek usput prate političko-socijalno-sportska dešavanja jasno je da je ovo bila nova utakmica i obračun između Srpske napredne stranke i Demokratske stranke, a duel je prošao bez iznenađenja. SNS je nastavio uspešnu i trijumfalnu tradiciju koja je započela u maju prošle godine.

Navodno, ovaj meč je već unapred bio odlučen, njegov ishod dogovoren je još pre nekoliko nedelja kao deo malo šireg dogovora, koji je započet odlukom Aleksandra Vučića da, tada još uvek aktivnom vaterpolisti Vanji Udovičiću, pravo niotkuda, ponudi ministarsku fotelju.

Svejedno, u sredu je bilo tužno gledati kako Šapićevi bivši saigrači, drugovi i saradnici, vodeći se „višim interesima“, redom podižu ruke glasajući za njegovog protivkandidata, donedavno totalnog anonimusa, bar u vaterpolo vodama. Ona stara i izlizana parola da „politiku i sport ne treba mešati“ ponovo je izostala u praksi.

U normalnom društvu, Aleksandar Šapić bi bio predsednik Vaterpolo saveza, a ne bi bio glavnokomandujući na opštini Novi Beograd i generalni sekretar najveće opozicione stranke. I njemu bi bilo lakše, pošto na svetskoj vaterpolo mapi, za sada, nema Nam(i)bije, pa ne bi ostao upamćen (i) po čuvenom lapsusu. U normalnom društvu, Vanja Udovičić bi, kao mnogi njegovi prethodnici (poput Milanovića i Vujasinovića), igračku karijeru zamenio trenerskom, a ne bi držao govore na svečanoj proslavi 47. godišnjice Matematičke gimnazije, kao juče. U normalnom društvu, političar Zoran Babić bi se bavio – politikom. Ali, daleko smo mi od normalnog društva.

U realnosti ostaje da se vidi da li će novopečeni predsednik VSS uspešno obavljati tu funkciju ili će se snaći kao „riba na suvom“.

U svakom slučaju, nezdravi rivalitet SNS i DS se nastavlja. Sledeći meč se uskoro igra u prestonici Srbije. Ukoliko bude održan tj. raspisan, dobiće epitet velikog derbija. Naprednjaci su ponovo favoriti za trijumf. Pobednik dobija – Beograd.