Komentar Danas

Državni funkcioneri na čelu s predsednikom Josipovićem i premijerkom Kosor – koja je, istina, pre svega naglasila da je policija bila dorasla zadatku – prirodno osetili su potrebu da se oglase. Upućena je poruka da „to nije pravo lice Hrvatske“. Kako, kada je tamo bilo 10.000 ljudi (malo li je), vikalo „ubi geja“ i činilo groznije stvari?

A ne bismo se kladili da taj uzorak društva u Hrvatskoj nije dominirao na protestima povodom presude generalima. S tim što su tadašnje manifestacije, prema razmišljanju istih zvaničnika, bile na ponos domovini.

Identične reakcije redovno beležimo u Srbiji kad pukne kakva bruka. Po pravilu nacionalistička, rušilačka, zastrašujuća, s paljevinama, a ponekad i sa pucanjem. Predsednik i ostali, kad gungula prođe, vinovnicima namršteno daju keca i kažu „to nismo mi, Srbija, to su neki tamo“.

Slika pravog lica, ali Italije, došla je iz Rima. Na tamošnjoj panevropskoj paradi okupilo se 400.000 ljudi, nikome nije falila dlaka s glave, šetali, pevala im Lejdi Gaga i razišli se u miru. I vikali „papa ne, Gaga da“. Pred nosom Benediktu XVl i premijeru koji poručuje „bolje da me privlače lepe žene nego da sam gej“.

Suštinu je dao gradonačelnik Đani Alemano rekavši da je Rim otvoren za sve ljude. Takva poruka je sasvim drugačija od one gradonačelnika Splita Keruma da je tamošnja parada, koju inače ne podržava jer je Split „konzervativan, katolički grad“ (a Rim nije) „prošla bolje nego što smo se bojali“. I sasvim drugačija od prošlogodišnje poruke Dragana Đilasa uoči parade u Beogradu da istu ne treba organizovati zbog nasilja i posle parade u stilu „jesam li vam rekao“, „znao sam da će se ovo dogoditi“, „Beograđani će da plate štetu“ i slično.