„Poslednjem diktatoru u Evropi“ po svemu sudeći – drugačiji ishod u skorije vreme bio bi zapravo čudo – neće faliti ni dlaka s glave posle „otmice“ aviona Rajanera i hapšenja ljubavnog para, beloruskog novinara aktiviste i njegove devojke iz Rusije.
Aleksandar Lukašenko, predsednik Belorusije od 1994. godine, reizabran na spornim izborima prošle godine posle kojih su izbile do tada nezabeležene demonstracije, konsolidovao je svoju vlast.
I ne samo to, Lukašenko je već duže vreme u situaciji u kojoj komotno može da se „sveti“ svima onima koji imaju veze sa prošlogodišnjim protestima, poput uhapšenih Romana Protaseviča i Sofje Sapege.
Zapadne zemlje koje tvrde da Lukašenko više nije legitimni predsednik Belorusije reagovale su na „gusarsko“ prizemljivanje aviona i hapšenje na način koji je već viđen – najavom ciljanih sankcija protiv konkretnih vinovnika incidenta, na primer zabranama putovanja u zemlje Evropske unije.
To nije mera koja će kažnjene naročito pogoditi, kao što i Lukašenka ne pogađa previše njihov stav o tome ko je šef beloruske države. Pre nekoliko godina te iste zemlje su odlučile da Nikolas Maduro više nije predsednik Venecuele, ali on to i dan danas jeste. Nešto ranije Bašaru Asadu je isto tako osporeno da je predsednik Sirije. Pa ipak je on to defakto i sada. I upravo je osvojio još jedan sedmogodišnji mandat sa, svakako „spornih“, 95 odsto glasova.
Godine u kojima su postojale razmirice između Lukašenka i Vladimira Putina su, uz to, prošle. Moskva je čvrsto uz režim u Minsku najmanje od izbora i demonstracija 2020. Ranije ove godine FSB je uhapsio dvojicu beloruskih državljana zbog navodnog planiranja državnog udara u Minsku, za šta je Lukašenko okrivio američku Centralnu obaveštajnu agenciju.
Protaseviča, iz aviona odvedenog i u zatvor sprovedenog, čija je krivica to što je učestvovao u organizovanju protesta, ruska vlast gleda isto kao i „svog“ Alekseja Navaljnog i druge Putinove protivnike. I dok EU i Sjedinjene Države pojedinim Belorusima uvode sankcije, Lukašenko i Putin su tokom susreta u Sočiju minulog vikenda dogovorili još jedan ruski zajam za Belorusiju, ovaj put u iznosu od oko 410 miliona evra.
Promene u Belorusiji ostaju na dugom štapu. Osim beloruskog naroda koji je, prirodno, razočaran, najviše ih žele opozicioni lideri na čelu sa Svetlanom Aleksejevom i susedne zemlje, Poljska i Litvanija, u kojima se stalno održavaju protesti solidarnosti. Ali to za promene nije ni izbliza dovoljno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
