Spoljna i unutrašnja politika Srbije deluju potpuno kontradiktorno. Dok je nemački Bundestag glatko dao zeleno svetlo za otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja, a najviši zvaničnici učestvuju na samitima od Pariza do Pekinga i upriličavaju jake posete Rusiji, dok u Beograd koliko prekosutra stižu Džon Keri, Sergej Lavrov i Federika Mogerini na Ministarski savet OEBS, dotle na unutrašnjem planu atmosfera kao u vreme akcije Sablja i vanrednog stanja.
Na sreću samo atmosfera, ali ne i događaji, mada su neke ličnosti koje su tada imale sporedne uloge sada napredovale do glavnih rola i obrnuto. Kako je moguća tolika nesrazmera i da čak tužiteljka Dolovac pokreće krivični postupak radi sprečavanja „destabilizacije zemlje“. Pri čemu su gotovo svi faktori prozvani za destabilizaciju, počev od američkog ambasadora, preko SPS i potpredsednice Vlade Mihajlović, predsednika Nikolića pa nadalje, jasno i nedvosmisleno odbacili navode o rušenju premijera i izrazili lojalnost. Jedino to još nije učinila Adria medija grupa i njen vlasnik Rodić, čija se neuspela kupovina Politike i navodne političke ambicije uzimaju kao uzrok priče na čijem su se vrhuncu na poligrafu našli premijer Vučić, a na pres-konferenciji elitni pripadnici policijskih jedinica.
Koliki je to kontrast recimo slici premijera Vučića pored kancelarke Merkel i pohvalama Srbiji za relaksaciju odnosa sa Tiranom, odlaska u Srebrenicu, konstruktivnosti u migrantskoj krizi… I da li je pisanje jednog dnevnog tabloida, poznatog inače po tome što ni vremensku prognozu ne saopštava tačno nego uvek ili najavljuje ledeno doba, ili totalno zagrevanje, zaista razlog da se premijer podvrgne poligrafu, a javnost danima zatrpava navodima vlasnika konkurentskog tabloida o pokušaju državnog udara.
Ta kvalifikacija sadrži poseban naboj, jer recimo u Specijalnom sudu i dalje traje proces bivšim komandantima rasformirane JSO za oružanu pobunu. Ali, s tom razlikom što su u vreme te pobune država i politička scena bile polarizovane, i izdeljene na više snažnih političkih grupacija, za razliku od sadašnje monocentrične vladavine SNS.
To što se tvrdi da je situacija unutar naprednjaka na ivici pucanja, te da su izrazi podrške lideru i premijeru samo sredstvo za međusobnu borbu za prevlast u njegovom okruženju, možda je i potpuno tačno. Ali da li onda strane u tom nadmetanju smeju da kao sredstvo koriste državni aparat, pravosuđe i medije i da feudalno sa njime raspolažu, sa opravdanjem da sprečavaju ugrožavanje vlasti svog lidera. I koja će im biti granica u toj upotrebi?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
