Ministar saobraćaja Tomislav Momirović upozorio je one koji uništavaju železničku infrastrukturu da im za to preti zakonom propisana kazna do osam godina zatvora.
Njegova izjava je usledila nakon nedavnog kamenovanja brzog voza „Soko“, koji saobraća na relaciji Beograd – Novi Sad.
Oštro sankcionisanje onih koji kamenuju vozove, i time ugrožavaju bezbednost saobraćaja i ljudske živote, svakako je nužno, međutim kaznena politika neće biti dovoljna da iskoreni izgrednike.
Železničari tvrde da postoje dva osnovna razloga za kamenovanje voza.
Prvi je taj što neki u drumskom saobraćaju železnicu, naročito kompoziciju „Soko“, vide kao konkurenciju kojoj ne mogu da se suprotstave pa se onda primenjuju metode sabotaže.
Drugi je vezan za neodgovorne pojedince koji iz zabave ili pakosti gađaju vozove.
Nijednu od te dve kategorije visoke kazne neće demotivisati da prekinu sa izgredništvom.
Drugim rečima, one neće sprečiti neodgovorne u drumskom transportu da kamenovanjem naude konkurenciji kako bi je eliminisali ili bar omeli u određenom periodu.
Sticanje materijalne dobiti i monopola u poslovnim aktivnostima je nešto za šta će neodgovorni pojedinci uvek smatrati da je vredno rizika.
Niko naravno ne voli ni da pomisli da će provesti osam godina u zatvoru, ali se istovremeno svaki izgrednik nada da će se izvući zbog nedela koje čini i istovremeno da će se od toga i okoristiti.
Živimo u zemlji u kojoj je standard stanovništva veoma nizak. Siromaštvo je zastupljeno u velikoj meri.
Takvo stanje stvara nezadovoljstvo i frustriranost. A iz tih redova se oni neodgovorni „regrutuju“ među delinkvente, pa tako i one koji iz sadizma gađaju vozove u pokretu.
Naš narod lepo kaže „bolje sprečiti nego lečiti“.
To se, smatraju zaposleni na železnici, može veoma efikasno primeniti i kada je reč o sprečavanju uništavanja železničke infrastrukture i imovine.
Shodno tome, potrebno je uvesti veće mere bezbednosti na prugama.
Postaviti veći broj kamera, obezbediti veći broj čuvara pruga, upražnjavati i druge metode nadzora ako je to moguće.
To naravno podrazumeva i veća izdvajanja za železnicu, za šta praksa pokazuje nužnost i što je najvažnije bilo bi učinkovito.
Kada je reč o takvim stvarima, prostora za kalkulaciju nema, ali sredstava u budžetu mora da ima. A
ko ih pak iz nekog razloga nema dovoljno, onda ih treba obezbediti.
To je jedini način za delotvornu zaštitu vozova i železničke infrastrukture.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
