Malo se ko seća 17. februara 2008. godine, jutra nakon što je osmoro mladih ljudi izgubilo život u požaru u novosadskom kafeu „Laundž“. Bio je ponedeljak, nekoliko stepeni ispod nule i sa krovova onoga što je ostalo od „Laundža“ visile su metar dugačke ledenice, nastale nakon što su vatrogasci prethodnu noć pokušavali da lokalizuju i uguše požar.
U nedelji koja je usledila, predstavnici vlasti su najavili kontrole dozvola lokala za rad dobijenih, kako se mislilo, uglavnom pod sumnjivim okolnostima. Ispostavilo se da „Laundž“ nijednu dozvolu nije dobio na propisan način, a neke uopšte nije imao. Nakon najave predstavnika vlasti, usledile su kontrole. Svi ugostitelji su nabavili protivpožarne aparate. I tu se stalo.
Malo se ko seća da je policija pokrenula opsežnu istragu o propustima nadležnih službi. Nakon opsežne istrage, podnete su krivične prijave protiv načelnika odeljenja Sanitarne inspekcije i dveju načelnica odeljenja Inspekcije rada za Južnobački okrug. O velikoj tragediji govorilo se još malo, a suđenje podmetaču požara, njegovom pomagaču i vlasnicima lokala završeno je prilično brzo. Od tada nije urađena nijedna ozbiljnija kontrola rada inspekcijskih službi, u kojima je, po partijskom ključu, za prethodne četiri godine zaposleno više desetina ljudi.
Istražni sudija koji je uradio uviđaj, pokrenuo i završio istragu, rekao je da je ostao bez teksta kada je saznao da su se dozvole za rad kafića dobijale telefonski. U međuvremenu, tadašnje Opštinsko tužilaštvo odbacilo je prijave protiv nadležnih u inspekcijama zbog nevršenja službene dužnosti.
Malo se ko seća i da je Milan Pekić, čovek koji je u tom požaru izgubio dvoje dece, tražio od nadležnih da u centru grada postave hidrante, kad već popločavaju centar, stavljaju rasvetu i ukrase. Na godišnjicu tragedije on je rekao da su kontrole protivpožarne zaštite trajale samo tri meseca, do narednih izbora. I niko nije slušao čoveka koji do kraja života neće skinuti crninu.
Za četiri i po godine, 17 ljudi je u tri velika požara u Novom Sadu izgubilo život, a samo je dvoje bilo starije od 30 godina. Niko za to nije tražio, niko nije ni ponudio odgovornost. Zakazali su svi mehanizmi kontrole objekata, a do danas nije utvrđeno ko kontroliše kontrolore. To u predizbornim obećanjima niko nije pominjao.
Uskoro ćemo saznati da li će sve ostati na svome, da li će se pokrenuti utvrđivanje odgovornosti, ili ćemo ponovo, za dve ili tri godine, oplakivati neku drugu decu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
