Novi predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je u govoru prilikom polaganja zakletve da je potrebno voditi razgovore sa Albancima, ali i pokrenuti unutrašnji dijalog o Kosovu, te „osloboditi se mitskog pristupa ali i olakog davanja onoga na šta imamo svako pravo“.
Upućivanjem takvih poruka, šef države je potvrdio ono što već i vrapci na grani znaju – da će rešavanje kosovskog pitanja biti jedna od ključnih, ako ne i najvažnija tema njegovog mandata.
Vučić je bolno pitanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine, bez ikakve sumnje, „upakovao“ u retoriku“ koja podjednako godi i njegovim pristalicama i „uhu“ zvaničnika u Briselu, koji priželjkuju da će „na kraju dana“ biti pronađena „formula“ za istorijsko pomirenje na Balkanu, što, pre svega znači, prevazilaženje višedecenijskih razmirica između Srba i Albanaca na Kosovu. Sentenca da „nećemo olako dati ono na šta imamo svako pravo“ može se protumačiti kao nagoveštaj da zvanični Beograd, makar kratkoročno, neće promeniti kurs i formalno priznati nezavisnost Kosova, ali primetno je da njegove reči, naročito ukazivanje na potrebu da se „oslobodimo mitskog pristupa“, zvuče daleko realističnije od „patriotskih uzleta“ prethodnog predsednika Srbije Tomislava Nikolića.
Ostaje pitanje da li će Vučić uspeti da ostavi po strani populizam, odnosno da li će Beograd u narednoj fazi briselskih pregovora uzdržati od ponavljanja „epizoda“ poput „čuvenog“ voza sa natpisom: „Kosovo je Srbija“, imajući u vidu činjenicu da takvi događaji nisu bili ni od kakve koristi nikome, osim srpskim funkcionerima za sticanje jeftinih unutrašnjopolitičkih poena. Istovremeno, nužno je da političari iz Prištine shvate da neće ništa postići ako nastave da verbalno izazivaju Beograd, što naročito važi za Ramuša Haradinaja, favorita za preuzimanje premijerske funkcije na Kosovu, koji je zapretio da će pripojiti trećinu Srbije Kosovu ukoliko odrednica KiM ne bude izbačena iz srpskog ustava.
Mada je neizvesno da li će Beograd tokom Vučićevog predsedničkog mandata „preći crvenu liniju“ i priznati Kosovo, sigurno je da bez istinske normalizacije odnosa, što podrazumeva i sprovođenje dosad postignutih dogovora, uključujući sporazum o formiranju zajednice srpskih opština, Srbija neće dobiti „ulaznicu“ za Evropsku uniju, niti će Kosovo moći da se nada da će dobiti sredstva iz fondova EU, nužnih za poboljšanje izuzetno loše ekonomske situacije. Stoga, ostaje nada da će što pre biti nastavljeni razgovori u Briselu na najvišem političkom nivou. Dragoceno vreme za postizanje novih dogovora već je izgubljeno ove godine, s obzirom na „izborne cikluse“ i u Beogradu i u Prištini.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
