„Trepča radi, Beograd se gradi“, bila je jedna od parola demonstracija Albanaca na Kosovu 1981. Izbile su na proleće, predvodili su ih studenti, koji su, nezadovoljni položajem pokrajine i Albanaca u tadašnjoj SFRJ tražili da Kosovo dobije status republike.
Puno je godina od tada prošlo. SFRJ se krvavo raspala, stotine hiljada ljudi je pobijeno, milioni izbegli, Kosovo proglasilo nezavisnost, Trepča radi s pola kapaciteta, ali je ona i dalje problem koji je uzdrmao i onako krhke odnose Beograda i Prištine.
Usvajanje zakona o Trepči u Skupštini Kosova naljutio je zvanični Beograd. Šef Kancelarije za KiM Marko Đurić kaže da je Priština time zabila ekser u mrtvački kovčeg briselskih pregovora, ministar Dačić najavljuje da će Srbija zaštititi nacionalne i državne interese, ministar Vulin da je ovaj zakon pokušaj destabilizacije. Vlada Srbije bi trebalo da raspravlja o Trepči, usvoji konkretne poteze. Videćemo da li će među njima biti i obraćanje UN i zahtev da Savet bezbednosti raspravlja o Trepči. Jeste da Rusija trenutno predsedava, ali Savet bezbednosti sigurno ima i mnogo važnije krize da rešava.
Opozicija, naravno, koristi i ovu priliku da prozove premijera i vladu. Bivši šef Kancelarije za KiM Borko Stefanović kaže da tim koji je predvodio nije pristao na otuđenje srpske imovine i da aktuelna vlast treba da kaže šta je zaista dogovoreno i obećano u Briselu. Prištinske vlasti ne mogu jednostranim aktom postati vlasnik kompanije Trepča, jer bi to bilo isto kao i kad bi Srbija donela zakon o preuzimanju vlasništva nad Telenorom ili Hemofarmom, upozorava Saša Radulović, dok Zoran Živković traži ostavku premijera.
U medijima se licitira podacima kolika je vrednost imovine na Kosovu i koje strane zemlje žele da opljačkaju Srbiju. Koliki je manevarski prostor Srbije u pregovorima o Kosovu i može li išta da uradi u zaštiti ekonomskih interesa u „južnoj srpskoj pokrajni“, pitanja su na koja odgovori nisu previše optimistički. U suštini, Kosovo sada ne radi ništa što bivše jugo-republike nisu uradile u procesu raspada SFRJ. Sve su, pa i Srbija, prisvojile imovinu bivših republika na svojoj teritoriji. Kosovo jeste poseban slučaj, jer nije imao status republike, a i u gradnju tadašnje pokrajne ulagala je cela Jugoslavija kroz Fond za razvoj. Srbija je, uz to, godinama plaćala kamate na dug svoje odmetnute pokrajine.
Da li je te argumente Srbija do sada potegla u pregovorima u Briselu? Izgleda da nije. Umesto da govori o zapadu bližim temama, novcu, imovini, Beograd se izgleda držao metafizičkih, istorijskih i verskih. Šta bi Beograd sada najpre morao da učini? Da građanima zaista kaže istinu šta je dogovoreno u Briselu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
