Šta su čelnici vlasti, pre svih Vlada Srbije, pošto je glavni organizator puta vladina Kancelarija za KiM i vladin službenik Marko Đurić, tačno hteli da postignu pokrećući „promotivni“ voz Beograd-Kosovska Mitrovica, nije pitanje nad kojim treba gubiti vreme.
Jer, tom neuspešnom vožnjom oni su u jednoj stvari bili savršeno uspešni. A to je ogoljeno pokazivanje izopačene politike koja je Srbiju i njene građane dovela u sadašnje stanje.
Ta izopačena i za zdrav razum nepojmljiva politika prvo konstruiše iracionalni, mitomanski i potpuno nerealan povod. U ovom slučaju – dekorisan voz iznutra oslikan replikama freski i ispisan spolja parolom „Kosovo je srpsko“ na 21 jeziku, čije se vožnja put Kosova odvija pod punom medijskom pokrivenošću. A glavni putnik Marko Đurić silazi već u Topčideru, ostavljajući svog zamenika da se vozi sa novinarima i građanima, i sa osobom nedefinisanog angažmana u Kancelariji, ali poznate ekstremističke prošlosti – Mišom Vacićem. Vacić i njegovi pratioci asociraju na to kako su u državnim poslovima i operacijama 90-ih učestvovale ličnosti iz podzemlja i njihove paravojne formacije. Potom, kada stigne očekivani odgovor druge strane – lansiranje informacije da je pruga minirana i dolazak albanskih specijalaca na prelaz sa Kosovom, pristupa se nadogradnji o sveopštoj ugroženosti Srba i građana Srbije. Upriličava se dramatična sednica Biroa za službe bezbednosti, i obraćanje premijera Vučića u kome on sam sebe postavlja kao zaštitnika, i donekle kao mučenika, koji je morao da donese, je li tešku odluku da se voz vrati za Beograd. Većina medija gradi mejnstrim priču dalje, sa sve bespomoćnim mašinovođom, za dlaku izbegnutim sukobom i tako dalje…
To je građani Srbije, zgusnuta i farsična repriza svega što smo imali 90-ih, sva politika koju naš establišment ume i može da proizvede, i čiji smo mi i naša deca, i sada, kao i onda, taoci. I to nas čini tako umornim i poraženim, to ponavljanje već proživljenog, taj osećaj da smo i dalje zaglavljeni u postjugoslovenskom košmaru, i da ne možemo da se probudimo, koliku god volju da u to ulažemo. Ali, to nije zato što mi ne bismo prihvatili neko rešenje i što nismo spremni da krenemo dalje, nego zato što je naš politički establišment takav kakav jeste. NJegovi pripadnici stekli su bogatstvo i moć ponašajući se prema sopstvenoj zemlji i narodu kao prema pukim kolonijalnim resursima, dakle predatorski i potcenjivački. Ali, pre ili kasnije proći će i istorijski voz tog establišmenta, i on će se slomiti na sopstvenoj pohlepi i laži.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
