Sveopšta histerija koju uporno prave mediji uoči svakog raspusta i povratka učenika na nastavu (a koju nadležni „podgrevaju“ kontradiktornim izjavama i saopštavanjem odluka o načinu rada škola „u minut do 12“) nastavila se i ovog puta.
Danima se u javnosti polemiše o tome kako treba da počne drugo polugodište i predlaže se produženje zimskog raspusta, i to u trenutku kada su učenici iz vojvođanskih škola već u školskim klupama.
Najnovija odluka koja će od ponedeljka važiti za sve đake, dakle i za one iz Pokrajine, i za učenike iz ostatka Srbije (za koje 24. januara startuje drugo polugodište), svedoči da je prosvetna vlast odustala od decentralizovanog modela, po kojem su odluke o modelima nastave donošene prema epidemiološkoj situaciji u svakoj lokalnoj samoupravi.
Suočeni sa brzim širenjem omikrona i strahom od ukrštanja virusa korona i gripa nadležni su „presekli“ da đaci mlađih razreda osnovne škole iduće nedelje časove prate u učionici, dok će stariji osnovci i srednjoškolci biti na kombinovanoj nastavi.
Iako se u ovom trenutku to čini kao racionalna odluka, sa svih strana stižu kritike, ali bi nezadovoljnih bilo za koju god opciju da se prosvetna vlast opredelila.
Da je zimski raspust produžen, što nema opravdanja, a što bi podrazumevalo produžetak školske godine, u junu bismo slušali kuknjavu roditelja kako nemaju svi para da decu vode na letovanje u top sezoni.
Da su đaci od prvog do četvrtog razreda prešli na onlajn nastavu, što je nemoguće iz mnogo razloga, problem bi bio kako će deca da ostanu sama kod kuće.
Da je i za najmlađe školarce uvedena kombinovana nastava, opet bi bilo roditelja koji bi pitali šta će sa decom posle četiri časa, a učitelji bi se žalili da rade duple smene.
Intencija je bila da neposrednu nastavu, što je duže moguće, pohađaju ne samo mlađi osnovci, već i učenici petog i šestog razreda.
Da je kombinovana nastava uvedena samo za sedmake i osmake, problem bi bio kako bi radili nastavnici koji predaju različitim razredima.
Sada, kada svi idu kombinovano, problem je što se grupe đaka smenjuju dan za danom.
Kada su se smenjivale na nedeljnom nivou, roditelji i nastavnici su se žalili da se đaci svake druge nedelje ponašaju kao da su na raspustu.
Da su svi prešli na nastavu na daljinu, bilo bi povika: „A kako rade kafići“ i „Otvarajte škole, deca ništa neće naučiti“.
I sami prosvetni radnici su od početka pandemije podeljeni u mišljenjima koji način organizacije nastave je najefikasniji.
Nije ovo odbrana Ministarstva prosvete, koje je najodgovornije što su škole puštene „niz vodu“.
Ali je utisak da su i nastavnici i prosvetni sindikati i roditelji potrošili previše energije u konfrontiranju o tome kako treba da izgleda nastava u pandemiji, a „ispod radara“ prolazi suštinski problem da je za najveći broj đaka ovo treća po redu gotovo izgubljena školska godina.
Da se cela javnost interesovala bar upola za obrazovanje kao za početak i kraj raspusta, rezultati „kovid škole“ bili bi verovatno bolji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
