Kradem, kraduckam četvrt milijarde evra 1

Više od 260 miliona evra Elektroprivreda Srbije je potrošila na nezakonit način, netransparentno, kršeći zakon o javnim nabavkama – sve to, bez PDV-a, naravno.

Punih 260 miliona.

Da je Srbija bilo koja zemlja u kojoj postoje tužilaštvo, posle ovakvog nalaza Državne revizorske institucije čitavo rukovodstvo EPS-a bi ovih dana vreme provodilo na ispitivanjima u policiji, a kancelarije našeg najvećeg javnog preduzeća bi bile okupirane raznim ekspertima za finansijsku forenziku.

Umesto toga, u Srbiji je ova vest dobila format servisne vesti, a u EPS-u ne da ne razmišljaju o ostavkama, već verovatno nisu našli za potrebno ni da pročitaju izveštaj DRI.

Čemu to, kad to ionako nikoga ne zanima.

Oni koji treba da znaju kako je novac potrošen, vrlo dobro znaju.

Njima izveštaj, ako nešto i znači, znači utoliko što im smeta, a ne što im koristi.

Oni su takvo trošenje i naredili i njime se, sva je prilika, okoristili.

Očekivati od takvih da sprovode zakon i EPS uvedu u okvire poslovanja koje formalno diktira zakon o javnim nabavkama bilo bi sasvim nerazumno.

Niko ne seče granu na kojoj sedi, a njihova grana je EPS, koji mimo zakona troši četvrt milijarde evra godišnje.

Tu je i odgovor na pitanje zašto nema korporatizacije EPS-a i zašto je na čelu verovatno najvažnijeg preduzeća u Srbiji, takođe protivzakonito, čovek u javnosti najpoznatiji po ranijoj karijeri vlasnika pečenjare.

Koliko u svetlu zloupotrebe vredne 260 miliona evra smešno zvuči izgovor pod kojim je prethodni direktor EPS-a oteran s funkcije, nakon što je samostalno krenuo u reformisanje ovog giganta.

On je naime kupio dva audija za firmu, što je proizvedeno u bahaćenje biblijskih razmera.

Dvesta šezdeset miliona evra drugarski podeljenih među ekipom je zato sasvim u redu.

I zaista, izgleda da jeste u redu.

Ta cifra čoveku ne znači ništa.

Apstraktna brojka koju je teško osetiti.

Dva audija su već nešto drugo.

Svi znaju koliko je to puno, s tim svi mogu da saosećaju, svi da se ljute.

Kako je onomad rekao Staljin, smrt jednog čoveka je tragedija, smrt miliona je statistika.

Naše krađe prevazišle su dakle tragediju i postale statistika. I zato nikog nije briga.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari