„Srbiju očekuje novi talas svetske ekonomske krize“, izjavio je pre dva dana predsednik Srbije Boris Tadić obraćajući se predstavnicima više od 100 gradova i opština okupljenih na sajmu lokalne samouprave u Beogradu. Tim rečima, predsednik nije rekao ništa novo.
Da kriza kreće ka svom novom uzletu poznato je odavno, i to ne samo u svetu već i u Srbiji, koja se ovog puta nalazi daleko bliže epicentru novog potresa nego što je to bio slučaj 2008. godine kada je Volstrit iznenada krenuo da ruši bankarske sisteme prvo u Americi, a zatim i u Evropi i celom svetu.
Ovog puta, najveća opasnost potiče od država u našem regionu, na prvom mestu od Grčke za koju i dalje nije sigurno da će uspeti da izbegne bankrot, a čak i ako se sve završi u najboljem redu, vodeći ekonomisti prognoziraju da će EU skoro neizbežno sačekati izgubljena decenija. Naime, Unija koja je spremna da odvoji stotine milijardi evra za pomoć Grčkoj i koja je primorala vodeće bankare da se „dobrovoljno“ odreknu čak polovine svojih potraživanja po osnovu državnih obveznica Grčke, zbog ovih intervencija će morati da prihvati budućnost u kojoj je čeka veoma slab rast.
Za razliku od prve krize, kada su domaći političari izjavljivali kako će Srbija iz nje izaći neokrznuta i u njoj videli „veliku šansu“ za ekonomsku promociju naše zemlje, ovog puta takva logika na sreću izostaje, mada je predsednik Tadić ipak ocenio kako bi i ova kriza mogla da bude naša šansa, bar u tom pogledu što nam se otvara mogućnost da privučemo strane investicije, koje će se sada verovatno seliti iz EU, u cilju smanjenja proizvodnih troškova.
U tom smislu predsednik je lokalnim vlastodršcima poručio i da moraju da promene svoju „metodologiju“, odnosno da razmišljaju kako nešto mogu da ostvare, a ne zašto ne mogu. Takav savet predsednika dobrodošao je, ali bez promene metodologije političkih partija, a ona se formira na republičkom nivou, a prema kojima se mesta na lokalu, kao i gotovo sva ostala mesta, dele na osnovu stranačkih zasluga, a ne na osnovu sposobnosti, teško da će traženi pomak ikada videti svetlost dana.
Najveći broj lokalnih samouprava na svojim štandovima prikazao je štrudle sa makom, domaće rakije i vina i poneku brošuru koja ističe ove vrline njihovih mesta, što teško da će privući ijednog investitora. Vrhunac preduzetnosti viđen na ovom sajmu bile su brošure nazvane informatorima za investitore, koje su uglavnom statistički prikazivale broj stanovnika, stopu nezaposlenosti i par lokacija na kojima je moguće graditi zgrade i olakšice poput smanjenja cene firmarine. Koliko nas to može spasti ekonomske krize, toliko ćemo biti i spaseni. A ta perspektiva prilično zabrinjava.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
