Krizni modus sa Andrićevog venca

Njegovi spin majstori barataju medijskom mehanikom Srbije – to je prikrivena sila koja drži njihov propagandni svemir na okupu – u tri modusa. Jedan je krizni, drugi istorijski i treći pobednički. Ove sedmice imali smo sva tri u dejstvujućoj fazi. Pobednički – pobedićemo kao niko pre nas brdo koje se obrušilo na gradilištu Koridora 10. Istorijski – imaćemo Gazimestan 2 u vidu istorijske posete Kosovu predsednika Vučića, gde će se on obratiti narodu sa govorom koji će, kao Miloševićev na Vidovdan, obeležiti epohu.

Za mlađe čitaoce, Milošević je tada rekao „šest vekova kasnije opet smo pred bitkama“, a legendarnu rečenicu „ako ne umemo da radimo, umećemo da se bijemo“, izgovorio je tri godine kasnije u susretu sa predsednicima opština na Kosovu. Ova publika vam sigurno zvuči poznato – gradonačelnici srpskih opština na Kosovu i njihova saopštenja protiv opozicije ali i igumana Visokih Dečana Save Janjića predstavljala su uvod u istorijski modus.

Zanimljivo je pitanje zašto je do prešaltavanja došlo? Da li su uzvišenost spina istorijske posete „pokvarili“ ljudi poput nastavnika biologije Bogoljuba Miloševića iz Kosovske Kamenice, koji je javno objavio da ne pristaje da statira kao deo mase u toj istoriji. I da ima ljudsku slobodu da to odbije, koja mu se ne može tako lako oduzeti kao što se u medijsko-političkim štabovima vlasti misli. Da li je krizni modus uključen iz čiste potrebe dramatizacije, a i da bi se možda skrenula pažnja sa objave da vladika Teodosije u nedelju, 9. septembra, neće ni biti na Kosovu, već „na dan Svih srpskih svetitelja služiće Sv. liturgiju u devet časova u Hramu sv. Petra i Pavla u Rasu (Novom Pazaru) povodom tradicionalnog Svetopetrovskog sabora“.

Konačno, da li „krizni modus“ nema dovoljni pogon za spin vuču pa je uključena pomoć kolega iz Prištine koji su se oglasili porukama da predsednik Srbije može da prođe kao Marko Đurić, kada je privođen u martu ove godine? Jer, već nije dovoljno krizno delovalo kada se Đurić prekjuče vratio sa prelaza, budući da su u Prištini rekli da se sam vratio, da mu ulazak nije uskraćen.

Da li se „krizni modus“ morao pojačati i objavom da je predsednik „naredio vojsci, a zatim zatražio od policije i BIA, da prekinu svaku komunikaciju sa kosovskom policijom, Kforom i bilo kojim albanskim i međunarodnim predstavnicima“ na Kosovu u pogledu njegove posete.

Možda je odgovor sasvim jednostavan – da predsednik nema nikakvu istorijsku poruku da prenese narodu, te možda zato ovoga puta nije ni organizovan put za sve novinare koji hoće da prate „istorijski događaj“, kao što je to bilo recimo u januaru 2015. ili u vreme drugog predsednika, u decembru 2005.