Kvaka za bebi opremu

           

            Konačno, posle snažnog i dobro tempiranog pritiska, zakon je usvojen i od 2013. godine država je počela da vraća PDV za stvari poput kolica, krevetaca, pelena i kašica. Ali, kao i obično, i ovde ima neka kvaka.

            Prva je to što je (logično) za povraćaj PDV-a potreban fiskalni račun. U uređenim državama to ne bi bio nikakav problem, ali u Srbiji u kojoj je po nekim procenama, učešće sive ekonomije u ukupnoj privredi čak 30 odsto, često jeste. Naime, kupovina kolica, dubaka i odeće za bebe na pijacama ili kod „kineza“ se „ne računa“. Za takvu robu se po pravilu ne dobija fiskalni račun, čak i da se prodaje sasvim legalno, a u većini slučajeva je u pitanju čak čist šverc, kod kojeg nikakav porez ni nije plaćen državi, da bi mogao da bude vraćen.

            Drugi problem nastaje kod kupovine preko interneta. Roba nabavljena na taj način je često jeftinija nego u radnji, ali preko interneta se takođe ne izdaju fiskalni računi. Birokratsko rešenje postoji, ali je toliko komplikovano da ga skoro niko ne primenjuje.

            Treći problem je ograničenje po kojem povraćaj PDV-a mogu da dobiju samo roditelji koji zajedno ne zarađuju više od 80.000 dinara. Iako je zbog opšte nemaštine, onih koji probijaju ovu granicu relativno malo, oni su ipak diskriminisani, naročito kada se uzme u obzir da 80.000 za tročlanu porodicu koja iznajmljuje stan, a takva je većina, uopšte nije iznos koji omogućava iole pristojan život.

            Pa opet, uprkos svim tim preprekama, činjenica je da je većini roditelja ipak relativno lako da dođu do svog PDV-a? Zašto se onda tek trećina onih koji na to imaju pravo i odlučuje da od države zatraži svoj novac? Da li ne veruju da će im PDV stvarno biti vraćen ili im je komplikovano da čuvaju veće račune ili ne mare za 5.300 dinara koliko u proseku iznosi vraćeni porez po jednom detetu ili su prosto neinformisani da ta mogućnost uopšte postoji?

            Verovatno da ima pomalo od svega, ali nema sumnje da je bolja edukacija ključ za uspeh. Država je pod pritiskom javnog mnjenja dozvolila povraćaj PDV-a, ali ga očito „ne reklamira“, pa mnogi roditelji prosto ne znaju ni da mogu da dobiju novac nazad niti kako da to učine. Više rada na tom problemu pomoglo bi da jedna lepa ideja i stvarno, a ne samo „na papiru“, postane dostupna svima.