Obistinilo se ono što se o čemu se mesecima govorkalo u diplomatskim krugovima – Miroslav Lajčak, bivši šef slovačke diplomatije, postao je specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine.
Takva vest dočekana je u Prištini sa negodovanjem, budući da Lajčakova matična zemlja nije priznala Kosovo, a sa blagim optimizmom u Beogradu, s obzirom da je reč o političaru sa kojim su se srpski zvaničnici neretko sretali. Ipak, i protivnici i fanovi ovog stručnjaka za Balkan treba da imaju na umu da će on na novoj dužnosti biti „glas“ Unije, a ne pojedinačnih država članica.
Zvanični Brisel je poručio da će glavni Lajčakov zadatak u narednih godinu dana biti da omogući postizanje „sveobuhvatne normalizacije odnosa“ Beograda i Priština.
Ne precizira se kako će navedeni zadatak biti ostvaren, niti šta bi toliko puta pominjana normalizacija u praksi podrazumevala.
Šef evropske diplomatije Žozep Borel ocenio je da će Lajčak „uraditi odličan posao“, što u ovom trenutku zvuči nerealno, ali imajući u vidu da je slovački diplomata u protekle tri decenije stekao reputaciju „čoveka koji se temeljno priprema za sve dužnosti“, nije i neostvarivo.
Predstavnici diplomatskih krugova kažu za Lajčaka i da ume da bude „tolerantan, ali, istovremeno, odlučan“, što će mu, svakako, biti potrebno kada se nađe za pregovaračkim stolom u Briselu sa srpskim i kosovskim predsednikom, Aleksandrom Vučićem i Hašimom Tačijem.
Izbor specijalnog predstavnika EU nesumnjivo je podržala Nemačka, koja slovi za najuticajniju članicu Unije. Lajčak je blizak gledištima zvaničnog Berlina i po stavu da podela i razmena teritorija ne predstavljaju dobro rešenje, pa postoji mogućnost da će EU voditi tihi diplomatski rat sa administracijom američkog predsednika Donalda Trampa, koja ne odbacuje ni ideju o „korekciji granica“.
Stoga, jedan od najvećih izazova za Miroslava Lajčaka biće kako da pronađe zajednički jezik sa specijalnim Trampovim izaslanikom za dijalog Beograda i Prištine, Ričardom Grenelom, koji je već osvario zavidan uspeh privolevši dve strane da potpišu sporazume o obnavljanju avionskog i železničkog saobraćaja.
Da li će se Lajčak i Grenel ponašati kao međusobni „kočničari“ ili će Grenelova „buldožer diplomatija“ poslužiti kao pozitivan podstrek pomiriteljskim naporima Lajčaka, pokazaće se čim budu nastavljeni briselski pregovori. U međuvremenu, i jedan i drugi će nastojati da što bolje pripreme teren za svoje uloge, što će uključivati čestu „telefonsku diplomatiju“ sa Vučićem i Tačijem.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
