Kada je 2008. Tadićeva vlast uskratila gostoprimstvo tadašnjoj crnogorskoj ambasadorki Anki Vojvodić zato što je Podgorica priznala nezavisnost Kosova, Crna Gora nije uzvratila istom merom i proterala ambasadora Srbije Zorana Lutovca.
Dvanaest godina kasnije međutim, Srbija i Crna Gora su mnogo brže na „diplomatskom obaraču“.
Još se, prenosno rečeno, nije ni osušilo mastilo na odluci odlazeće crnogorske vlade da protera srpskog ambasadora Vladimira Božovića, inače rođenog Nikšićanina, kada je Beograd uzvratio „recipročnom merom“.
Crnogorskom ambasadoru Tarzanu Miloševiću ipak, nakon nekoliko sati i Vučićevog poziva premijerki Brnabić i ministru Selakoviću na konsultacije, gostoprimstvo u Beogradu nije otkazano.
Poznavaoci situacije tvrde da se isto ne može reći za Božovića, te da će za novu vladu Zdravka Krivokapića, koja se bira ovih dana, Beograd morati da nađe drugog diplomatskog predstavnika.
Ova razmena diplomatske vatre donekle je slična onoj koja se desila u leto 2017. kada je povučeno sve diplomatsko osoblje iz srpske ambasade u Skoplju, pa ubrzo vraćeno, a premijerka Brnabić se slikala u Draču sa premijerom Zaevim radi potvrde da je sve u redu.
I sada bi se nešto tako moglo da očekuje, da već koliko za mesec dana Srbija imenuje novog ambasadora i da tako utiša i kritike o mešanju u crnogorske izbore, te o nametanju svoje je li, neodustajne hegemonije u regionu.
Liberalno-građanski deo srpske javnosti i dalje insistira na tome da se crnogorska „mlada demokratija“ mora braniti i u Beogradu, te da je Božović više puta provocirao svojim nastupima zemlju domaćina, kao i da je tim provokacijama zastupao „ekspanzionističku politiku Vučićevog režima“.
S druge strane, u nacionalnim krugovima se tvrdi da je Božović samo iskorišćen kako bi se na novu crnogorsku vladu koja namerava da povede antikorupcijske postupke i da istraži nelegalne biznis operacije sadašnjeg predsednika namerno svalio nepotrebni diplomatski teret.
U svemu tome najviše ohrabruje držanje mandatara Zdravka Krivokapića, kao i njegovih koalicionih partnera Alekse Bečića i Dritana Abazovića.
Čini se da su Krivokapićevim odmerenim reakcijama nezadovoljni kako građanski tako i nacionalni uticajni krugovi širom regiona.
To svedoči o spremnosti da istraju u ciljevima, zbog kojih su i dobili glasove na avgustovskim izborima u Crnoj Gori.
I samostalnost i bliski i bratski odnosi su mogući, ma šta o tome tvrdili prividno suprotstavljeni, a stvarno interesno vezani dosadašnji vlastodršci i političari.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
