Kako god se ko sećao političkog rada Mlađana Dinkića, jedna epizoda iz njegovog opusa zaslužuje posebno mesto. To je njegov predlog da svako u državi ko predloži bilo kakvu ekonomsku, socijalnu ili drugu meru, mora ujedno da objasni i odakle bi se ta njegova mera finansirala.
Ovo je naročito bitno danas kada i vlast i opozicija sve dublje plivaju u moru populizma i sve se više udaljavaju od sigurne obale razuma. Tako vlada obećava nacionalne stadione, lokalne stadione, gasifikaciju malih opština u kojima je pitanje da li svugde ima i kanalizacije, plate od 500 evra i stanove od 400 po kvadratu.
Opozicija prati korak. Od „Sporazuma s narodom“ u kojem se obavezuje da će obeštetiti građane „oštećene merama režima“ – od penzionera, preko bankarskih klijenata i radnika u javnom sektoru, pa sve do ljudi „oštećenih nepravednim sistemom javnih izvršitelja“, sada je stigla do „nacionalizacije svega što je u bescenje dato“, „državnog kapitalizma“ i „ekonomskog patriotizma“.
Teško je čitati ovakve paušalnosti od jedinih ljudi koji su alternativa aktuelnim „paušalcima“. Skoro da nema sumnje da je narastajući talas podilaženja emotivnom refleksu prosečnog birača, dakle onog koji ne šeta subotom, proizvod računice po kojoj na vlast ne može da dođe niko ko drugačije postupa. Dakle, da je prosto imperativ lagati narod da bi narod glasao za tebe. Ako je tako, to je slaba uteha ljudima koji vide šta se događa, a čini se da opozicija kao da očekuje od takvih da shvate da je po sredi igrokaz i da ga prihvate zarad višeg cilja. Neukima držiš zapaljive govore koji greju srce, a učenima krišom namiguješ, kao „ne brini, to ja samo onako“.
Ali, ako je tako, kako se onda „ovi“ razlikuju od „onih? Obeštetiti penzionere znači dati im 600 miliona evra. Odakle, pitao bi Dinkić? A gde su žrtve izvršitelja, gde su smanjene plate radnicima, gde su „švajcarski“ klijenti? Koliko je to milijardi, opozicijo? Kako ćeš ispuniti obećanje. Ili nam opet namiguješ?
Možda ćeš nacionalizacijom PKB-a od Arapa, a Bora i Železare od Kineza taj novac dobiti. Taj je plan sjajno prošao tamo gde je poslednji put primenjen. Dakle, u Venecueli. Ili ti to još namiguješ?
Kaže nam Đilas: „MMF je saučesnik Vučića u uništavanju Srbije.“ Pa kaže, „Mene ne zanima kako mere vlade utiču na deficit budžeta, javni dug i slične kategorije.“ Pa još, „Podignimo plate profesora, lekara, sudija… tako što više nećemo pokrivati gubitke EPS-a, Srbijagasa, Er Srbije, nego će nam oni donositi pare.“
Kako je to lepo. Baš me briga koliki su deficit i javni dug. To je kao da kažete, baš me briga koliko dugujem banci, meni lepo dok trošim pare.
I još kažete, od sad će nam EPS i Er Srbija donositi pare. I kao magično, sad odjednom donose pare. I tako redom.
Ako tako nastavi, opozicija će možda i uzeti deo glasača vlasti, ali će izgubiti glasače opozicije. A možda joj to i nije važno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.