Lažno nadanje

Svima je jasno da dokle god ne postoji politička volja da se ova ubistva reše, ona će ostati nerešena. A uvek su neki viši interesi iznad istine. „Nemojte sad, mora li o tome“, najčešći su odgovori na pitanja o rasvetljavanju ubistva. Slučaj Slavka Ćuruvije je više nego jasan. Sudeći po dosijeu „Ćuran“, Slavka je do minut pre ubistva pratila DB . Onda su se pojavile ubice i likvidirale ga.

Političari na vlasti bi najviše voleli da novinari umuknu i ne čačkaju ih sa takvim neprijatnim pitanjima. Sad naročito. Pa izborna je kampanja! Kao da je to mera svega u ovoj zemlji. A izgleda da jeste. Jer, dosadašnje iskustvo govori da se rad u državnim institucijama, sudstvu, tužilaštvu i policiji na škakljivim predmetima, prekida u vreme izborne kampanje (da se ne zamere ako dođe do promene), onda se čeka da prođu pregovori o koalicijama, zatim ustanovljavanje nove vlade i raspodela ministarstava, pa onda dok novi ministar uđe u posao, već je prošla jedna godina. A posle je već lako – radimo, pravda će biti zadovoljena…

Na vlasti u vreme ubistva Dade i Ćuruvije su bili socijalisti, dok je Pantić ubijen u vreme DOS-a. Pošto je na sceni kohabitacija DS i SPS i istorijsko žmurenje na nepodopštine i ubistva Miloševićevog režima, čiji su integralni deo bili i današnji socijalisti, ma koliko se ograđivali i tvrdili da su se promenili, ova ubistva ostaće nerazjašnjena. Zarad koalicionog mira, ova pitanja su gurnuta na stranu, a armija piarova škrguće zubima na novinare koji ih postavljaju. Demokrate, koji su bili najglasniji u zahtevima da se ubistva novinara reše, ne bi da se zameraju koalicionim partnerima. Jedino još novinarska udruženja, novinari, prijatelji i porodice ubijenih novinara uporno traže istinu o ubistvima njihovih najbližih.