Ako pođemo od osnovane pretpostavke da predsednikove odluke stupaju na snagu onog trenutka kada mu odu sa usana, Srbija je od danas u ratnom stanju.
Koristeći Instagram, mrežu koja prvenstveno služi srednjoškolcima za selfije, Aleksandar Vučić je podelio da će „bez obzira na lične, političke i svake druge posledice“ pobediti mafijaše.
Po uigranoj akciji, svi dežurni analitičari su se sjatili u jutarnje programe režimskih televizija, na seansu prenemaganja kako je Vučiću ugrožena bezbednost i sve u tom stilu.
Kako smo identične najave imali i 2016. godine, postoji materijal za uporednu analizu.
Obe najave usledile su nakon klasičnih kriminalnih obračuna.
Pre četiri godine iz automatskog oružja ubijen je Aleksandar Stanković, višestruko osuđivani vođa navijačke frakcije „Janjičari“.
Prošlog vikenda pucano je na Aleksandra Šarca na veoma prometnom parkingu tržnog centra „Ušće“.
U tom smislu, Vučićeva objavljivanja rata deluju logično sa stanovišta kriznog PR-a.
Linija koja povezuje dva incidenta je i grupa „Janjičari“, sa čijim pojedinim članovima se druži predsednikov sin.
Naime, iako nema zvaničnih dokaza da iza napada u Ušću stoje ljudi iz ove grupacije, režimski tabloidi, sa dosta suptilnosti po kojoj su poznati, tvrde da su napad najavljivali upravo Partizanove navijačke grupe.
Čak i nekoliko dana unazad otvoreno pozivaju državu da uradi nešto po pitanju Veljka Belivuka, desne ruke ubijenog Stankovića, koji je pre par dana iz lože stadiona (posebno naglašeno da je sedeo na stolici koja je bila rezervisana za Tita) „brutalno“ vređao igrače Zvezde.
U tom smislu bi najava rata mogla da se čita i kao šifrovano upozorenje, da se neki ljudi dozovu pameti.
Nažalost, epilog najave iz 2016. godine nam otkriva šta možemo da očekujemo od ove nove.
A to je skoro pa ništa. Kriminalci su nastavili da se ubijaju obarajući procenat slučajeva koji su okončani pravosnažnom sudskom odlukom.
Tako će biti i ovoga puta ukoliko država ne donese jednu naizgled jednostavnu odluku – da pusti policiju i tužilaštvo da se bave svojim poslom.
Da olabave formalni i neformalni pritisak kojim usmeravaju borbu protiv kriminala u pravcu kojim žele.
Primera ovog upliva je sasvim dovoljno – Savamalu bi prosečni zamenik tužioca sa kooperativnom policijom rešio za nedelju dana, slučaj organizovane bakljade po krovovima još manje, izvlačenje novca iz fabrika namenske industrije bilo bi temeljno ispitano…
Međutim, problem je taj što kada bi pustio ljude da rade svoj posao i omogućio im adekvatne uslove za to – niko ne zna šta bi mogli da nađu.
Ili će biti da tačno znaju šta bi moglo da se nađe.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
