Lenji i nezahvalni

Apsurdan zahtev, reklo bi se, jer su Folksvagenovi radnici u Bratislavi već primali duplo veće plate od republičkog proseka u Slovačkoj. Apsurdan zahtev i jer je uobičajena mantra na ovim prostorima da moramo da prihvatimo niske plate da bismo privukli investitore i imali kakav-takav posao. Apsurdan zahtev možda i jeste, ali taj zahtev je prihvaćen. Bratislavske automobildžije sada primaju 1.954 evra mesečno.

Potpunom slučajnošću, u Srbiji se ovih dana dešava ista stvar kao u Slovačkoj. Radnici Fijatove fabrike u Kragujevcu stupili su u štrajk, tražeći da im plate podignu na 45.000 dinara sa sadašnjih 38.000. Ne traže izjednačavanje sa italijanskim platama, ne traže ni da dostignu duplo veći prosek od republičkog, ne traže čak ni da dostignu taj republički prosek, ali uprkos tome uprava Fijata neće ni da sedne za isti sto sa njima da razgovara o zahtevima.

Štrajk Fijatovih radnika je umnogome neobičan za Srbiju. Ovde su radnički protesti svakodnevna pojava, ali do njih dolazi isključivo kada poslodavci počnu da mesecima, pa i godinama, kasne sa isplatom plata, i to uglavnom minimalnih. Tek tada radnici izlaze na ulice, blokiraju pruge, traže pomoć države, i uglavnom je ne nalaze.

Štrajk u kojem radnici fabrike koja im redovno plaća sve plate, sve doprinose i to još daleko veće od minimalnih, u Srbiji je praktično nečuven.

Valjda je prag trpljenja našeg naroda toliko nizak da se bunimo tek kad bukvalno nemamo za hleb. Ovako važi deviza „ćuti i trpi“. Radnici Fijata sada su očigledno odlučili da nešto promene i probaju evropski recept i u Srbiji: složnim štrajkom do većih plata, onda kad si siguran da poslodavac ima odakle da ti te plate isplati.

A u Kragujevcu misle da Fijat ima odakle. Kako tvrde sindikalci, italijansko-srpska firma bi trebalo da se odrekne samo pola procenta profita pa da zahtevi radnika budu ispunjeni. Ovu računicu nije moguće proveriti, jer se Fijat o njoj, kao i o celom štrajku, uopšte ne oglašava.

Još se neko ne oglašava: Država. Iako je Fijatova fabrika u Kragujevcu delimično u vlasništvu Vlade Srbije, iz Nemanjine se ne čuje ni glas o ovom štrajku.

To je još jedna razlika u odnosu na Slovačku. Tamo je premijer Robert Fico stao uz radnike Folksvagena, složivši se da treba da imaju istu platu kao da rade u Nemačkoj. U Srbiji to nećemo čuti: Lenji i nezahvalni, to je epitet koji ih čeka.

Ali, mašine stoje. I one lenjo i nezahvalno. I skupo.