Lenji i nezahvalni

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Опртуниста Милош и опортуниста Александар

   Најпре да разјаснимо: ради се о кнезу Милошу Обреновићу и последњем председнику и бившем премијеру Александру Вучићу.
   Зашто их обојицу називам опортунистима?
   Зато што у својој владавини превасходно уважавају интересе великих сила.
   Ти интереси су им примарни, а онда сви остали (лични и државни).
   Додуше то је било очигледније код Милоша. Док се Алекаснадар прави „херој“ и тобоже пре свега па и једино уважава интересе Србије. Што је вишеструко нетачно. Или напросто не баш скупа демагогија.
   Јер тешко да је у интересу Србије смањење пензија и плата, без изгледа да ће се повећати или до неукуса додворавање страним компанијама, које нашу радну снагу плаћају минимално а третирају неретко као робље. Што је све тачно и проверљиво.

   То што је , као и Милош, Александар опортуниста, а не занесењак и (као што је био) радикални фанатик, добро је и за њега и за Србију.
   Милош је , на пример, отпочетка био опортуниста, човек који је постигао да не служе устанци њему и групици занесењака, него Србији, да их има кад је неопходно, а да преговоре о престанку устанка води док се још дими барут.
   Осим тога, Милош је био опортуниста и доносилац решења за тада окупирану Србију.
   Стицао је велико богатство, не баш увек поштеним путевима, али је добар део тог богатства трошио на добробит Србије, што се за Александра, који глуми поштењачину која ни динар није узела итд. не може рећи.
   Могуће је да ни динар није узео лично, а остало су приче за малу децу, односно необразоване бираче. Уосталом и Милош је често индиректно приходовао, преко поверљивих лица, браће и осталих.
   Опортуниста Милош је много учинио за Србију. Опортуниста Александар је условно спречио банкрот, на штету пензионера и запослених и јавним слуижбама. И тај спречени банкрот је више у интересу страних поверилаца , ММФ и сличних, него у интересу Србије.
   А што је најважније, Алексдандар није учинио ништа на повећању реалне производње и услуга (бар 10%), него с е врти око 2 ли 3 % некаквог поећања, које ин није повећање негом стагнирање.

   Све и свему, разлика између Милоша и Александра је огромна.
   Док се Милош „додворавао“ страној сили у интересу Србије и то показивао и делима, Алекснадар се странцима /и западним и источним/ додворава у интересу сопственог опстанка на власти, са које постиже и друге личне интересе, све „не узимајући ни динара за себе“.
   И док ће Милош остати запамћен као аутокарта у великој мери користан и за Србију, Алексанадар ће остати запамћен као некласичан аутократа и као још једна црна мрља у скоро једновековној историји Србије.

   И да закључимо: опортунисти Милошу није највећа грешка то што је био опортунист, што је уважавао турску силу, то је чак било од користи за Србију, мање се крви лило; није му највећа грешка ни то што се енормно богатио, не увек и поштено, а поготово што је знатан део свог богатства трошио у интересу Србије; па му чак није грешка ни то што је био аутократа, него штo свој аутократизам није успео да „усклади“ са потребама народа ( бар виђенијег дела народа) да му Уставoм и Скупштином ограничи аутократизам.

   Са друге стране, опортунисти Александру такође није највећа грешка то што је опортуниста, што уважава светске силе, а пре свега САД и Руску федереацију, није му грешка ни то што се богати „индиректно“, преко рођака и поверљивих људи, стресан је посао којим се годинама бави, нека надокнада му је потребна, па му највећа грешка није ни то што је некласични аутократа. Његова највећа грешка је што изгледа ни не помишља да се бави обновом и развојем домаће. а не само „страно-улагачке“ економије.
   Уколико ускоро не почне да се бави тиме, а најкасније 2018. године, неће провести пун мандат на функцији председника државе, функцији која се у демократској мериоткратији ионако укида.
   Додуше, за обнову и развој домаће економије још има времена на садашњој, новој функцији. Можда се и тргне, ко зна?
   У супротном, остаће само још једна црна мрља у срамотној стогодишњој историји Краљевине, а потом и Републике Србије.

   Узгред речено, кинески народ је релативно брзо свом руководству махом опростио догађаје на Небеском тргу, кад су побијене у току једне ноћи хиљаде, махом студената. Разлог опроштаја није страх, него нешто много приземније и ефикасније. Кинеско руководство је отада до данас знатно побољшало живот кинеском народу тако да му је сећање на Небески трг прилично избледело.
   Нема сумње да би и српски народ опростио свом актуелном руководству и смањење плата и пензија и живот на ивици и иза ивице сиромаштва, када би то руководство, на челу са опортунистом Александром обновило и развило домаћу привреду и тиме народ увело у пристојан живот.
   Међутим, ако се то не деси, народ би могао постати врло, врло љут и склон побуни тражећи излаз из актуелних недаћа.
   То је неминовно. И логично.

2. Ja kao profesor u srednjoj školi sa 15 godina staža primam 45 000 rsd. Fakiltetska diploma i odgovoran rad ispod prosečne plate. S obzirom da većina radi za minimalac, baš me zanima ko toliko vuče prosek?