Drama, gotovo antičkih razmera, postala je glavna odlika političkog života Srbije. Prvo se odvijala na unutrašnjem planu – od 2012. do 2014 – zasnovana na takozvanoj antikorupcijskoj akciji i nizu hapšenja više manje poznatih ličnosti.
U leto 2014. i čuvenog ad memoara o trgovini sa Rusijom kada je prvi put premijer Vučić verbalno zapretio zvaničnicima EU, preselila se uglavnom na plan spoljne politike.
Tako je preksinoć, gotovo pravo od stola za kojim je sedeo sa ruskim ministrom Lavrovom, premijer Vučić odleteo u Brisel, na sastanak sa visokom predstavnicom Mogerini. Čim se kod nje uverio da Hrvatska blokira otvaranje jednog poglavlja u pregovorima Srbije i EU, koliko odmah se vratio u Beograd. Sve izražavajući žaljenje zbog otkazane agende, uključujući i međuvladinu konferenciju Srbije i Unije, kao i razočarenje ponašanjem Zagreba. Zagrebačka štampa izvestila je pak da premijeri i ne prisustvuju tim međuvladinim konferencijama, osim kada je reč o prvoj u nizu.
Šta se dramom dobija? Prvo i najvažnije – građani Srbije drže se u iskrivljenoj verziji stvarnosti, bez mogućnosti uvida u iole realnu politiku vlasti. Građanima se preko provladinih medija predstavlja slika premijera, koji bi i da sarađuje sa Rusijom, i da uzvrati Hrvatskoj, i da bude partner Briselu. Ali, sve to iza zatvorenih vrata, gde se on svojim političkim moćima i veštinom suprotstavlja zamkama uperenim, je li, protiv Srbije.
Šta on tačno pregovara u ime Srbije i njenih građana iza tih zatvorenih vrata, e, tu mu treba verovati na reč, da je to u nekom pozitivnom javnom interesu. Naravno, samo je on tumač tog javnog interesa, eventualno provladini analitičari mogu malo nešto narodu da pojasne. Svi ostali nisu kritičari, nego mrzitelji.
Za Vučićevu poziciju drama je dosad bila marketinški uspešna. Prvo, zbog transfera popularnosti – kad se Lavrovu obrati na ruskom i kad naglašava veze Beograda i Moskve, time prisvaja delić u Srbiji raširene Putinove harizme. Kad govori o evrointegracijama i EU, projektuje sebe kao prozapadnog, modernog lidera. Kad uzvraća oštro Hrvatskoj, zadobija simpatije desnice. Ali, sve to nije odgovor šta on u stvari radi iza zatvorenih vrata, međutim može da se zaključi. Reč je manevrisanju za slučaj da ostane bez strane podrške – ako proceni da je sa jedne strane gubi, tu je druga strana kojoj će se prikloniti. Srbija se ponovo vezala za lidera, koji će meriti spoljnu politiku jedino prema meri opstanka lične vlasti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
