Lider Lutovac i demokratska saga

Samo što je to ovaj put, kako primećuju mlađi posmatrači scene, cepanje na subatomske čestice.

Nekad najjača stranka građanske Srbije dovedena je do političke sićušnosti uprkos tome što za njom i dalje postoji politička potreba. To je potreba birača koji bi glasali i poistovetili se sa takvom organizovanom snagom levog centra, umereno liberalnom i proevropskom.

Iznutra tvrde da niko u toj beskrajnoj sumrak sagi punoj političkih zlih duhova nije nevin. Grupa koja traži smenu lidera DS Zorana Lutovca i koja je za izlazak na izbore, ali na čelu sa bivšim predsednikom stranke i države Borisom Tadićem, priznaje da nema većinu. Pojedini od njih ni demokratski ugled, oni su prosto preostali iz vremena kada je stranka bila na vlasti.

I predstavljaju neku vrstu javne sramote i prepreke da „demokratija i dalje stanuje na istoj adresi“, odnosno u DS-u.

S druge strane, Lutovac jeste najviše nalik onima koji bi možda glasali za DS, to retko ko osporava. Ali, iznutra je vrlo osporen mladi operativac iz Šapca, Dušan Kostadinović, koji nastupa u ime Lutovca. Pripisuje mu se nadobudnost i beskupuloznost kakvu ne bi smeo da ima iskreni demokrata.

Makijavelistički gledano, takva podela uloga, gde je Lutovac većinski prihvatljiv kao lider, dok negativne ocene odlaze prvom saradniku, znači samo jedno.

A to je da je Lutovac uspeo da postane pravi lider stranke, uprkos tome što su ga potcenjivali i ismevali ga nekadašnji veliki „žuti“ baroni u vreme Tadićeve vlasti. Ta „grupa poslanika DS“ koja preti da će da izađe na izbore još od leta 2018. uspela je dosad da pokaže da sami ne mogu ništa ukoliko neko drugi, neka organizacija ne stane iza njih.

U svakom smilsu – od prikupljanja potpisa za kandidatske liste pa nadalje, neko drugi treba da zasuče rukave, dok su oni tu da budu „prepoznati“ kao proevropske demokrate.

S druge strane, Lutovac je uspeo da popravi i medijski nastup. Neuspelo zakazivanje pučističke sednice dočekao je spremnije nego takve istupe prethodnih puta. Više je „prepoznat“ kao lider, češće i više se pojavio u medijima, a obezbedio je i javnu podršku članova Građanskog demokratskog kluba.

To što mu se prebacuje da je ta grupa intelektualaca i okupljena sa tim ciljem kako bi ga podržala, nema neko posebno dejstvo, važnije je da je podrška stigla.

Takođe, striktno gledano, kako DS ne izlazi na izbore, pučistička sednica služi da se javna pažnja skrene ka toj stranci sa drugih iz opozicije, bez neke posebne štete.

Ono što je međutim najveća šteta po DS ostaje nevidljivo, a to je što je ta stranka odustala od organizovanog izlaska na lokalne izbore, budući da jedina u opoziciji i dalje ima ljude i odbore u značajnom broju.

Ta nevidljiva šteta je ono što zaista može dovesti do pravog iščeznuća DS iz politike Srbije, a ne to ko je više nasekirao koga, da li Lutovac i Kostadinović „poslanike DS“ ili oni njih.