Mada predsednik Srbije i lider SNS Aleksandar Vučić uvek oštro odbacuje tvrdnje svojih političkih protivnika da je „diktator“, obračun koji se ovih dana odigrava u Srpskoj naprednoj stranci, a čija je glavna meta Nebojša Stefanović, neodoljivo podseća na umivenu verziju metoda koje je primenjivao neprikosnoveni vođa Sovjetskog Saveza, pokojni Josif Visarionovič Džugašvili Staljin.
Doduše, za razliku od Staljina, koji je slao svoje dojučerašnje bliske saradnike u radne logore ili naređivao da oni budu fizički likvidirani, Vučić se sa „mangupima iz sopstvenih redova“ obračunava sofisticiranim sredstvima, uključujući „davanje zlatnog padobrana“.
To znači da ih mirno uklanja iz glavnih političkih tokova, raspoređujući ih na pozicije, recimo u diplomatiji ili biznisu, koje im donose novac, ili simbolične privilegije, ali ih lišavaju bilo kakvog uticaja na javnoj sceni.
Nit koja povezuje Staljina i Vučića jeste, pre svega, stvaranje atmosfere u kojoj pripadnici najbližeg „vođinog“ kruga mogu preko noći da izgube naklonost lidera, ali će lider biti poslednji koji će se javno oglasiti o onome koji je „otpisan“.
Predsednik SNS lakonski odgovara da će Stefanović „sam odlučiti da li će ostati član Vlade i stranke“.
S druge strane, kao „megafon“ je poslužio funkcioner naprednjaka Vladimir Đukanović, koji je javno pozvao na smenu Nebojše Stefanovića sa mesta predsednika Gradskog odbora SNS u Beogradu, a brojni odbori stranke iz različitih delova Srbije traže da Stefanović bude smenjen i sa svih ostalih partijskih i državnih pozicija.
Ne treba biti politički genije da bi se shvatilo da su takva izjašnjavanja usledila nakon „direktive“ najvišeg rukovodstva stranke, pre svega Aleksandra Vučića, što je takođe u skladu sa praksama koje su korišćene na „dvoru crvenog cara“, pomenutog Staljina – onaj koga, tobože, otpiše „baza“, odnosno „narod“, nema šta više da traži „na vrhu“ hijerarhijske lestvice.
Nebojša Stefanović, bez ikakve sumnje, odavno je sazreo za smenu jer se njegovo ime dovodi u vezu sa brojnim aferama, poput „slučajeva“ plagiranog doktorata, Krušika, Jovanjice, navodnog prisluškivanja predsednika države, ali je pitanje zašto on nije „otpisan“ mnogo ranije, šta su Vučić i oni oko Vučića čekali sve do sada da to učine?
I zašto predsednik države, koji se predstavlja kao neko ko sve zna i sve prati, ne može da kaže da li je Stefanović zaista učestvovao u pokušajima njegovog rušenja?
Moguće je da okleva da to učini jer je svestan činjenice da bivši ministar policije, a aktuelni ministar odbrane, može da kompromituje režim nekim informacijama, ili dokumentima koji su mu prolazili kroz ruke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
