Lokal protiv korupcije

Sva 174 grada i opština bi do kraja juna trebalo da usvoje lokalne akcione planove za borbu protiv korupcije, kojima će biti propisan niz mera u 17 različitih oblasti koje će lokalni funkcioneri i organi javne vlasti morati da preduzimaju u cilju smanjenja rizika od korupcije, sa kojom se, inače, građani susreću bezmalo svakodnevno, i „od kolevke pa do groba“.

Lokalni planovi biće napravljeni po modelu koji je uradila Agencija za borbu protiv korupcije, u saradnji sa Skupštinom grdova i opština (SKGO), a na osnovu Akcionog plana za pregovaračko Poglavlje 23 između Srbije i EU. Primenu planova trebalo bi da kontrolišu nezavisna antikorupcijska tela, koja neće birati vlast, i u kojima neće „sedeti“ javni i partijski funkcioneri, već građani od integriteta. Ona bi trebalo da „liče“ na Lokalni antikorupcijski forum Niš, samostalno i nezavisno gradsko telo koje „brine“ o primeni Lokalnog plana za borbu protiv korupcije koji je ovaj grad, kao jedan od retkih u Srbiji, usvojio pre šest godina.

Institucionalno širenje, kao i decentralizacija borbe protiv korupcije sa centralnog na sve druge nivoe vlasti, svakako, jesu više nego poželjni. U zemlji sa sistemskom korupcijom, kakva je Srbija, neophodna je antikorupcijska akcija na svim nivoima, i uz uključivanje što većeg broja aktera, posebno građana. To, međutim, ne znači da automatski postoje razlozi za optimizam.

Srbija još uvek nije uređena pravna država, a korupcija je prilično zacarila u krhkim i neefikasnim institucijama na svim nivoima. Sve je više primedbi i na Agenciju za borbu protiv korupcije, koja nije kadrovski kompletirana i ne funkcioniše na dovoljno dobar način. Zbog manjka nadležnosti i resursa, ona čak neće kontrolisati ni kvalitet lokalnih antikorupcijskih planova, rađenih po njenom modelu.
Osnovni problem će, pak, ponovo biti takozvana politička volja vlasti da suzbija korupciju u sopstvenim redovima, na novim nivoima i u novim oblastima.

Borba protiv korupcije koju je ona vodila i do sada je bila prilično verbalna, papirnata, selektivna, neefikasna i politički zloupotrebljavana, te nije nelogično da takva bude i ubuduće. Dug je put od Srbije do Novog Zelanda ili Danske, koje, po indeksu percepcije korupcije, najbolje „stoje“, jer ovakvu pojavu smatraju ozbiljnim društvenim zlom, a ne „korisnim običajem“.