Bitka za pečat Demokratske stranke vođena od prošle godine i šekspirovskog zasedanja Glavnog odbora u sali Madlenianuma završena je u korist sadašnjeg predsednika i bivšeg ambasadora u Podgorici Zorana Lutovca.
Frakcija isključenih članova DS na čelu sa poznatim glumcem Branislavom Lečićem nije uspela da ozakoni izbore koje je na neposredan način, glasanjem onih koji su platili članarinu, održala u septembru.
Pet meseci je trebalo Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu da pregleda dokumentaciju sa tih izbora i da na Lečićev zahtev predat simbolično 5. oktobra odgovori negativno tek krajem februara.
U međuvremenu su se promenili i ministri na čelu MDULS-a, umesto socijaliste Branka Ružića, došla je Marija Obradović, potrpedsednica SNS.
Međutim, iako je bitka za pečat završena, nastavlja se svojevrsna ostavinska rasprava, odnosno bitka za političko nasleđe stranke.
Dok je Lutovac više puta izjavljivao da je DS poslednih godina i previše puta menjala lidere, i da je sad vreme da se „promeni“ stranka, dotle Lečić nastoji da održava simboličku vezu sa „prvom postpetooktobarskom vladom Zorana Đinđića“.
Lutovčeva zamenica Dragana Rakić kaže da „postoje razlozi“ zašto se Vučićeva vlast predomislila i nije upisala Lečića za predsednika i da će se oni saznati kroz nekoliko dana.
Isključeni članovi DS pak i dalje sebe nazivaju „izabranim rukovodstvom stranke“ i najavljuju tužbu pred Upravnim sudom, dok im Rakić odgovara da će ih tužiti zbog lažnog predstavljanja.
U širim političkim krugovima u Beogradu tvrdi se da će Lečić i frakcija isključenih članova „reaktivirati“ udruženje Peti oktobar i nastaviti da deluju, navodno kao bliski saveznici SDS Borisa Tadića.
Međutim, takve priče treba uzeti sa rezervom, slično se pričalo i pred izbore 2020. da se lista Ujedinjene demokratske Srbije, na kojoj je bila i sadašnja ministarka Gordana Čomić, moli Tadića da je podrži, da bi u tom slučaju tu bili i Balša Božović i Aleksandra Jerkov, pa se baš ništa od toga nije pokazalo tačnim.
Nešto je međutim vidljivo i golim okom. DS možda može da pobegne od svojih isključenih i na razne načine u dosadašnjem javnom i političkom životu kompromitovanih članova, ali ipak ne može od same sebe.
A to je da je 90-ih ponovo nastala kao umerena stranka liberalne građanske klase.
Bez tog društvenog uporišta, nema tog pečata, tog registra, imena, medijskog nastupa, aktivnosti na mrežama, ili kakvog već čarobnog štapića koji može da joj vrati snagu i značajnu ulogu u srpskoj politici.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
