Država je odustala od prodaje Telekoma. Ova odluka doneta je na sednici razjedinjene Vlade Srbije, u kojoj je jedna strana – Mlađan Dinkić, tražila da se zlatna koka privatizuje, dok je većina drugih bila protiv. To je tek poslednji u nizu Dinkićevih poraza u vladajućoj koaliciji, koji, čini se jasno, ukazuje na devalvaciju njegove političke vrednosti u očima partnera iz Nemanjine.
Ipak, bitnije od samog Dinkića jeste pitanje pomenutog Telekoma. Visokoprofitna kompanija, vodeći operater mobilne telefonije, korporatizovan, moderan i profesionalan, Telekom Srbije već čitavu deceniju figurira kao neodoljiv mamac za sve garniture što su se smenjivale u foteljama srpske vlade. Praktično, nema ko ga nije hteo prodati, a opet još ga niko nije prodao. Čak smo nedavno i dokupili nedostajućih 20 odsto, pa je sad ceo naš.
Magična privlačnost Telekoma lako se objašnjava parama. Milijardu-dve, koliko se za njega može dobiti (ima raznih procena), svim vlastodršcima, a naročito ministru finansija, mora delovati odista čudotvorno. Umesto da se dovija da negde pronađe 500 miliona dolara, koji mu fale da zapuši budžetsku rupu nastalu kad je „iz prve“ propao plan da se novac uzme od građana podizanjem PDV-a, sada bi mogao ne samo da zaboravi na deficit već i da podigne plate i penzije kako je i nameravano, da otvori poneku putnu deonicu i obeća da će recimo „dok traje kriza“ svi radnici ostati na svojim poslovima i da država nikog neće ostaviti na cedilu. Lepo.
Problem je samo taj što magija ne postoji, jedino trikovi. Ili barem što u Srbiji nema čudotvoraca, ali zato na svakom ćošku čeka neki mađioničar.
Najbolji primer za to, i ujedno najubedljiviji argument protiv prodaje Telekoma, jeste vreme čuda u Srbiji – period vlade Vojislava Koštunice (i Mlađana Dinkića), pre globalne krize, kada je rasprodajom državnih firmi s posebnim značajem Mobtela, finansiran nepojmljiv uzlet životnog standarda građana. Bez proizvodnje, produktivnosti, konkurentnosti, izvoza, smanjenja birokratije, gašenja gubitaša – rečju, bez ekonomije, rasle su i plate i penzije. Kao kad nemate posao, a imate kola. Prodate kola i eto novca za trošenje, a ko još traži posao dok je okružen parama.
Srbija je danas ponovo pred tom dilemom: da li da traži posao ili da proda kola. Ako zadržimo auto, nema nam druge nego da odmah počnemo nekako da zarađujemo za život. Da smanjujemo troškove, režemo birokratiju, restrukturiramo gubitaše, skrešemo korupciju, podstičemo izvoz – da stvorimo ekonomiju.
Ako pred izborom čovek uvek bira lakši put, jedino rešenje je ukinuti izbor. Zato je odluka da se Telekom ne prodaje – dobra odluka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
