Makedonski mir

Ali policiji nije bilo lako da spreči nekoliko desetina mladih Makedonaca iz Radišana (odakle su bili i njihovi ubijeni drugovi) da uđe u albansko selo Ljuboten. Polupana su stakla na kućama, kamenovani automobili i autobusi, privedeno je desetak osoba.

Mladići koji su bili postavili barikadu u Radišanima veruju da su petorica u četvrtak ubijena „u znak odmazde zbog nedavnog ubistva dvojice Albanaca“, kako su preneli mediji. Nasilja u Makedoniji bilo je i prošlog meseca, dvadesetogodišnjak je pucao po skopskim ulicama, a u izveštajima o nedavnim napadima na autobuse, o sukobima u školskim dvorištima i drugde uz korišćenje palica, noževa i šipki, uglavnom je pominjana etnička pripadnost vinovnika.

Vrhunac je masakr u četvrtak o kojem je saopšteno malo detalja, zbog nedostatka informacija i zbog istrage. Zna se da su ubistva učinila najmanje dve osobe, da su „profesionalci“, da su koristili tri tipa oružja. Žrtve nisu imale dosijee. Makedonski mediji preneli su da su sve susedne države ponudile pomoć i izjavu srpskog šefa diplomatije da ubistva treba shvatiti ozbiljno, pogotovo ako su etnički motivisana, uz ogradu da je to unutrašnja stvar Makedonije.

Nezahvalno je upuštati se u procene mogu li „incidenti“ da prerastu u još gore sukobe, uz uvek prisutno sećanje na rat iz 2001. S jedne strane, postignut je dogovor „makedonskih“ i „albanskih“ političara, država je napravila nekakav ekonomski pomak.

S druge, politika se još održava na etničkim linijama, a građanima se umesto realnih programa nudi populizam, nacionalizam i romantičarske ideje, bilo prekogranično nacionalno okupljanje kada je reč o etničkim Albancima, ili zanesenost istorijom i identitetom kod Makedonaca uz velike investicije u izgradnju megakrstova, spomenika, trijumfalnih kapija…

Ali pitanje je koliko ovakav mir može da izdrži u jednom od najsiromašnijih društava u Evropi, gde je nezaposlenost veća od 30 odsto, a konflikt sa Grčkom koji se vuče 20 godina blokira ulazak zemlje u EU i NATO.