Maraton dugovanja

Tako se za dugovanja Beogradskog maratona prema bivšim učesnicima saznalo tek kada je Evropska atletika odlučila da izbaci iz svog kalendara prestoničku trku. Predstavnici EA su objasnili da su u septembru prošle godine „suspendovali podršku i promociju trke“, a da su sada Beogradski maraton izbrisali iz svog rasporeda. Ponovo su vesti do Srbije koje se tiču nje same „malo duže“ putovale i ponovo je ponuđeno objašnjenje da se ništa strašno ne dešava, da to samo zli jezici hoće da uruše ugled, uostalom, da i nije neka novost da Beogradski maraton nije isplatio nagrade bivšim učesnicima. Kao da bi ovo poslednje trebalo da bude ključni argument koji će odvratiti nasrtljivu javnost da se bavi Beogradskim maratonom.

Tačno je da je Beogradski maraton poslednjih godina bio maraton dugovanja. Ovo preduzeće 2013. godine imalo je 90.000 evra inostranog duga, a tada su Grad i Republika uskočili sa parama. U naredne četiri godine dugovi se nisu pominjali, umesto toga mesecima pre trke išao bi red slikanja predstavnika maratona i grada, red promovisanja, sve začinjeno sa projekcijama koliko će novca u gradski budžet doneti silni posetioci.

Ove godine, mesec i po dana pre održavanja maratona, ponovo se pojavila priča o dugovanjima. U skladu sa politikom što netransparentnije to bolje, javnost nije saznala ni koliko Beogradski maraton ukupno duguje, ni kome duguje, ni koliko potražuje a ne može da naplati. Direktor Dejan Nikolić samo je rekao da su potraživanja mnogo veća od obaveza, cifre nisu pomenute. A morale bi da budu javno dostupne, jer iako je Beogradski maraton privatno preduzeće, ono je organizator događaja koji ima višedecenijsku tradiciju, i koji uprkos svemu jeste jedan od brendova prestonice. Isto tako moralo bi da se zna koliko košta organizacija maratona, kako se troši novac koji je Ministarstvo omladine i sporta davalo prethodnih godina, na koje sve načine Grad pomaže maraton…

Jer bez svega toga opravdano se postavlja pitanje ne samo sposobnosti organizatora maratona, već i da li je bilo zloupotrebe sredstava. Poučeni prethodnim iskustvima, građani su u nedostatku podataka zaključili – tu su mutna posla. Shvativši da se nad maraton nadvio tamni oblak, gradski zvaničnici su izabrali politiku ćutanja jer kao što su pre računali da bi se pozitivni imidž Beogradskog maratona mogao preliti i na njih, sada ne bi da se nađu u mulju dugovanja, bar dok se i ovo ne gurne pod tepih i zaboravi.