Mečka zaigrala i pred vratima Taša: Da li će beogradski koncert Baje Malog Knindže biti poraz cele Srbije?

Ako premotamo unapred, na maj ove godine, dobićemo sličan scenario, samo što je ovog puta u pitanju koncert na Tašu u Beogradu.

I da, ove situacije su uvek pogodne da se zapitamo gde to mi živimo, kako se ova muzika sluša i kako je došlo do toga i ko je kriv što su pesme koje veličaju rat postale deo pop kulture. Međutim, to mogu da pričaju samo oni koji sklanjaju glavu u drugu stranu, i ne žele da se bave ovim problemima većim delom godine, sve dok bilbordi i posteri kao i jako ozvučenje sa Taša ne zaigraju kao mečka pred njihovim vratima.

Mirko Pajčin, alias Baja Mali Knindža, još od devedesetih gradi karijeru pevanjem i pisanjem pesama u kojima „veliča srpstvo, srpsku istoriju, ali i ljubav i alkohol“. U tim svojim tragikomičnim hitovima svakako je doneo na svet dosta kemp prizvuka pa su se njegove pesme zavrtele i na mnogim urbanijim žurkama i druženjima pod parolom „ne mogu da verujem šta slušam“.

Ali kao što je napisao jedan od sagovornika Danasa, „Srbija nije krug dvojke“, tako da ti stihovi na koje se vi zgražavate i smejete nekoga ‘rade’ kao da čita Rakića ili Dučića.

Mi smo odavno sve naše nacionalizme, fašizme i ostale „izme“ usvojili kao mejnstrim kulturu, od devedesetih pa naovamo, tako da danas, pod oznakom tzv. patriotskih pesama, na desetine hiljada ljudi uživa uz „ne volim te, Alija, zato što si balija“ ili „ćuti, ćuti, ujo“.

Da stvar bude još šizofrenija, mnogi koji će zapevati te pesme u publici na Tašu imaju pasoše bivših saveznih republika, letuju u Hrvatskoj i često prelaze Drinu pokušavajući da pridodaju napretku tamošnjeg suživota.

Javili su se mnogi i zatražili da se zabrani koncert, među njima je najglasniji SKOJ. Kako kažu – tekstovi ovog muzičara pozivaju na nasilje, nacionalnu i versku mržnju, podržavaju mizoginiju i seksizam, te afirmativno govore o kriminalu, alkoholu i drogama, što je, napominju, zakonom kažnjivo u Republici Srbiji.

Ali, da se ne lažemo, to je kažnjivo samo na papiru.

U stvarnom životu to je rijaliti program koji se emituje svakodnevno na televizijama sa nacionalnim frekvencijama u terminima kada im nije ni vreme ni mesto. U stvarnom životu to su naslovne strane tabloida sa nasiljem i mržnjom kao glavnim adutom za prodaju. Dakle, na nacionalnom nivou se radi sve ono o čemu pomenuti Knindža peva. Veliča se mržnja i nasilje.

A veliku ulogu u tome imaju vladajući političari, koji besramno negiraju ratne zločine i slave ratne zločince kao heroje i mediji sa nacionalnom frekvencijom na kojima kriminalci imaju emisije ili pitaju za mišljenje osuđene za ratne zločine.

I posle se kao iščuđavaju kad bude ubijeno osmoro i ranjeno devetoro kao u Mladenovcu ili kad građani za nekoliko dana predaju ogromne količine naoružanja i to samo u prvih nekoliko dana akcije.