Barem od Olimpijskih igara u Pekingu 2008, koje pamtimo i po tome što se čekalo da se raziđe magla od industrijskog zagađenja da bi se napravile fotografije za medije, meka moć Kine u svetu je u usponu. Izraz „meka moć“ skovao je američki stručnjak Džozef Naj, tvrdeći da ekonomska snaga nije dovoljna za politički uticaj i dominaciju.
Za to je potrebna kultura u najširem smislu, kao i spoljna politika. Sada, 13 godina kasnije, stručni tim SZO, uz ograničeni pristup, potvrđuje kinesku zvaničnu verziju da virus korone, koji je izazvao pandemiju, nije „pobegao“ iz laboratorije u Vuhanu, dok istovremeno kineska meka moć „maršira“ svetom kroz vakcinaciju stanovništva.
Srbija je postala važna stanica na tom maršu, upravo zbog toga što je među prvima prihvatila da vakciniše svoje građane kineskom vakcinom.
Iako se namera da se spreči širenje bolesti ničim ne može osporiti, isto tako se ne mogu prenebregnuti ni njene političke posledice.
Glavna je neizvesnost u kom će sve to pravcu ići.
Prošle godine je to izgledalo ovako – pošto je predsednik Vučić na aerodromu dočekao pomoć iz Kine u sanitetskom materijalu za prvi udar zaraze, i pošto se kineska ambasadorka Čen Bo pojavila na zajedničkim pres- konferencijama, kao i na RTS-u, ubrzo je ta priča donekle potisnuta.
Pred same junske izbore u Srbiji u prvom planu su bili odnosi sa EU, te regionalni poduhvati poput malog Šengena.
Čak je poseta jednog visokog zvaničnika KP Kine predsedniku Vučiću prošla nezapaženo, sem na nivou saopštenja.
Sada, godinu dana kasnije, kada je Srbija prva počela masovnu vakcinaciju kineskim cepivom, zvanični Beograd deluje da je bolje pripremljen.
Iako se u prisustvu najviših zvaničnika dočekuju kineske vakcine i daje ogroman medijski prostor vezama sa Pekingom, ističe pismo kineskog predsednika Si Đinpinga, u isto vreme se odvijaju sastanci Vučića i premijerke Brnabić sa ambasadorima EU, SAD i Rusije.
I tu se svuda ističe spremnost za saradnju i zajedničke projekte.
Teško je reći da li je to produženo sedenje na stolici sa četiri stuba, EU (Nemačka i Francuska), Rusija, SAD i Kina, koje neminovno proističe iz geopolitičkog položaja naše zemlje.
Jer, možda je pitanje vremena kada će ta stolica postati prevruća ako kineska meka moć očvrsne. Ima onih koji i ne vide stolicu nego opasnu klackalicu između Istoka i Zapada, koja drži ravnotežu dok „najteži“ sedi na sredini.
Najteži je u našem slučaju Vučić, ali šta kada se počne gubiti na političkoj težini.
Grupa od 25 evropskih poslanka uputila je pismo Evropskoj komisiji zabrinuta za životnu sredinu u Srbiji zbog kineskih investicija iz oblasti teške industrije.
Prvi put to nisu opozicioni poslanici poput Tanje Fajon i Viole fon Kramon, već iz vladajuće Evropske narodne partije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
