Mi i Mardok

Mada su srpski tabloidi godinama etiketirani kao nešto „najprljavije“ što se štampa na zemaljskoj kugli, očigledno je da ova afera ukazuje da ovdašnja „žuta štampa“ metodološki i te kako kaska za svojom starijom britanskom „braćom“. Britanija ima dugu tradiciju tabloida, može se reći da je su Sun, Daily Miror, News of the World i drugi bili uzori „bulevarskoj štampi“ širom sveta, pa i u Srbiji. Mada i dalje postoje nesuglasice oko toga koji je prvi srpski tabloid – jedni tvrdi da je to bio Dnevni telegraf Slavka Ćuruvije, drugi Nacional (ugašen u vreme „Sablje“), a treći Kurir Raje Rodića – činjenica je da se ta vrsta štampe na ovim prostorima „odomaćila“ tek posle 5. oktobra, kada je počelo „primenjivanje“ medijskih sloboda gušenih u vreme Miloševićevog režima. Čini se da su tada tabloidi vrlo često i zloupotrebljavali teško izvojevanu slobodu medija, i bili kritikovani zbog tekstova i fotografija koji su se neretko kosili ne samo sa novinarskim kodeksima, već i sa onim uobičajenim, ljudskim.

Činjenica je, opet, da su tabloidi, u krizi takozvane „ozbiljne štampe“ koja je, pomalo paradoksalno, nastupila nakon petooktobarskih promena, otkrili brojne političke afere i otvorili neka bolna pitanja tranzicionog srpskog društva. Po tome su se i razlikovali od britanskih, koji se uglavnom bave ličnostima i tračevima vezanim za milje šoubiznisa, dok je u Srbiji glavna preokupacija „žute štampe“ bila politika i političari.

Perjanica takvog novinarstva, Kurir, u međuvremenu je raznoraznim „političko-državnim manevrima“ vraćen u prvobitnu funkciju tabloida – posle donošenja izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju, te hapšenja vlasnika Rodića zbog zloupotrebe službenog položaja, ovaj list poznat po tome da je svojim pisanjem o aferama započeo rušenje bar jedne srpske vlade, danas se uglavnom bavi estradom. I ostali su, čini se, svedeni u okvire u kojima se lako kontrolišu (kao, uostalom, i mnogi drugi netabloidni mediji).

I dalje se, međutim, na stranicama takvih novina mogu naći stvari koje se graniče sa kičom, neukusom, nekada i pornografijom, ali daleko manje nego u vreme totalne tabloidne anarhije polovinom prve decenije dvehiljaditih. Sa druge strane, afera koja je uzdrmala Britaniju, ukazuje, izgleda, da su srpski tabloidi danas veoma pristojni i tolerantni mediji. Jer, to što su radili Mardokovi ljudi, ovde zaista niko ne bi radio. Što ne znači, opet, da jednog dana neće.