Prema pisanju kosovske štampe, od oktobra prošle godine više od 50.000 građana Kosova je napustilo svoje domove i krenulo put Zapadne Evrope, na taj način premašivši broj Sirijaca i Avganistanaca koji su pokušali da ilegalno pređu spoljne granice Evropske unije. Ovaj talas migracija je sasvim razumljivo zabrinuo kosovske zvaničnike koji su, svi od reda, apelovali na građane da ne odlaze sa Kosova. Čak je i kosovski parlament pre nekoliko dana doneo rezoluciju o sprečavanju ilegalne migracije sa naglaskom na ekonomski razvoj i uspostavljanje ekonomskih olakšica.
Uprkos tome, broj ljudi koji svoju budućnost vide u nekoj od zemalja EU je svakim danom sve veći. Od ilegalne migracije ne mogu da ih obeshrabre ni pojačane kontrole graničnog prelaza između Srbije i Mađarske, kao ni rigorozna migraciona politika našeg severnog suseda. Pitanje koje se nameće samo po sebi je – zašto sada? Šta se to dogodilo na Kosovu pa se toliki broj ljudi u roku od nekoliko meseci odlučio na jedan tako drastičan potez? Pouzdanih odgovora nema. Medijske spekulacije se protežu od nezvaničnih najava da su evropske zemlje postale velikodušnije u davanju azila ljudima sa Kosova, do paranoičnih teorija zavere da se sprema nešto veliko na toj teritoriji, pa ljudi masovno beže.
Ipak, najverovatniji odgovor na pitanje zašto ljudi masovno beže put EU jeste da to čine, jer već decenijama nema ekonomskog napretka i boljitka na Kosovu, bez ikakvih naznaka da će se tako nešto u skorije vreme desiti.
Građani Kosova su otkako znaju za sebe najsiromašniji u regionu koji i inače važi za crnu rupu Evrope. Ipak, decenijama unazad, mogli su da slušaju priče koje na ubedljiv način objašnjavaju njihovu nemaštinu. Vrlo uverljivo su zvučale teorije o srpskim imperijalistima koji ne dozvoljavaju Kosovu da dostigne svoj ekonomski potencijal. Posle nezavisnosti, diskurs je blago naštimovan, pa je srpsko blokiranje integracije Kosova u međunarodne tokove postala glavna brana blagostanja koje čeka odmah iza ćoška. Ipak, sa Briselskim dijalogom i sporim, ali sigurnim normalizovanjem odnosa između Kosova i Srbije, priča o dežurnom krivcu se krnji. A glad ostaje.
Ljudi žele poslove, plate od kojih mogu normalno da žive, bolnice u kojima mogu da se leče i škole u koje mogu da pošalju decu. Bez nade da to mogu da imaju u svojoj zemlji, učiniće sve da odu negde gde to mogu da dobiju. I nema te pogranične patrole ili skupštinske rezolucije koja će to da promeni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
