Minimalac i otkazi

Šta je od ta dva bila odluka države da malim i srednjim preduzećima pomogne sa tri minimalca kada je zbog korone uvedeno vanredno stanje?

Dok su trajale nade da će pandemija možda ipak brzo biti gotova i da će stroge mere i nastupajuće leto iskoreniti virus, izgledalo je da bi ovaj novac mogao da sačuva i ljude od gubitka posla i firme od gubitka radnika, ali sada kad vidimo novi zalet kovida i to baš u ovo vreme kada bi zbog visokih temperatura trebalo da ga je najmanje, taj scenario deluje sve manje verovatnim.

Vlada se za sada uzdržala od strožih mera sem obaveze nošenja maski u javnim prostorima, ali i sama najava da će ponovo biti uvedene restrikcije u poslovanju izazvala je strah među privrednicima. Pitanje zašto je virus u Srbiji opet u ekspanziji, odnosno zašto nismo uspešni kao druge zemlje okruženja ne može se izbeći, ali je privredi suočenoj sa novim padom prodaje, a jednakim dugovima, upiranje prstom u krivca od male pomoći.

Da vlast nije odlučila da održi izbore usred epidemije virusa koji se širi prostim boravkom na maloj razdaljini, da pred punim tribinama nije igran derbi, da nisu svi lizali istu kašiku za Uskrs i da nije par hiljada ljudi dovedeno da jedni drugima zavrat uzvikuju parole protiv opozicije ispred Skupštine, možda se ovaj „drugi pik prvog talasa“, kako ga naši epidemiolozi kreativno nazivaju, nikada ne bi desio. Ali, desio se.

Zato nas osim punih bolnica i ljudi koji pred ambulantama zbijeni u desetinama čekaju na testiranje po ceni od 50 evra čeka i jesen bez posla. Skoro da nema sumnje da će nonšalantni odnos vlasti prema globalnoj zaraznoj bolesti dovesti do velikih otpuštanja ove jeseni i zime, a sem nove finansijske injekcije iz državnog budžeta, teško je videti koja bi druga opcija mogla da spreči ovakav razvoj stvari.

Evropska unija, s kojom Srbija najviše trguje je još teže ekonomski pogođena virusom nego mi, zbog čega se ne može očekivati da se odande vrati tražnja za našim proizvodima i uslugama.

Manje doznake, a zasigurno i manje investicije iz inostranstva samo dopunjuju sumornu sliku koja nas čeka. S unutrašnje strane, galopirajući virus će primorati vlasti na nove restriktivne mere.

Ponovno zatvaranje ugostiteljskog sektora, koji tek što je živnuo posle ukidanja vanrednog stanja, verovatno će ga dotući. Strah od gubitka posla, potencijalnog zaražavanja i opšte nesigurnosti ljude će naterati da odlažu svaku kupovinu osim neophodne, što će dodatno smanjiti prodaju firmama i time dodatno povećati otkaze, što će samo po sebi dalje smanjivati prodaju i tako redom.

S druge strane, nova državna pomoć, ne samo što bi bila skupa i što bi opasno podigla zaduženost zemlje, već bi opet bila samo privremeno olakšanje, jer sa ovakvim stavom prema virusu i nastupajućom zimom, jedino što možemo očekivati je da uskoro vidimo i „treći pik prvog talasa“, „1B fazu drugog talasa“ ili „2A fazu trećeg talasa“.

Jedino odgovorno i jedino moguće rešenje ovog problema bilo je da se virus shvati ozbiljno i da se sve mere fizičkog distanciranja dosledno primenjuju. Na žalost naroda, za vlast je ovo i dalje najsmešniji virus na svetu. U svakom slučaju, smešniji od politike.