Minimalac koji su pojele cene

I dok je odluka čija je suština zaštita standarda ljudi sa najmanjim platama stupila na snagu, inflacija je već pojela, pošto je u januaru dostigla 8,2 odsto.

Ali, inflacija za najsiromašnije, dakle one na minimalcu, bila je još veća od zvanične jer su najviše poskupeli hrana i energija.

Sada je već jun, poslednji podatak Zavoda za statistiku iz aprila pokazuje da su cene skočile za 9,6 odsto, a poslednja minimalna potrošačka korpa iz marta je skuplja za 10,6 odsto.

Minimalac danas vredi manje nego minimalac pre godinu dana. Cela priča o ekonomskom napretku, najvećem rastu BDP-a tokom pandemije, dolasku stranih investicija, platama od 900 evra, nalazi se u raskoraku sa činjenicom da standard više od 400.000 ljudi, kako procenjuju sindikati, koji rade za minimalac, ne žive bolje ove nego prošle godine.

Prosečna plata od 635 evra iz marta jeste veliki napredak poslednjih godina, ali jedan drugi prosek mnogo rečitije govori o standardu građana. Medijalna zarada, ona koja se nalazi na sredini i od koje polovina prima manju, a polovina zaposlenih veću platu, iznosi 470 evra. Dakle, polovina zaposlenih u Srbiji prima platu manju od 55.000 dinara.

Lako i verovatno pogrešno rešenje bilo bi dekretom propisati da minimalna plata bude, recimo jednaka minimalnoj potrošačkoj korpi koja je sada oko 42.500 dinara, što zahtevaju sindikati već godinama.

I logično je očekivati da se za minimalnu zaradu može priuštiti minimalna korpa.

Ali druga strana medalje je da poslodavca, a to nisu uvek velike koropracije ili strani investitori, već u najvećem broju slučajeva mala porodična preduzeća, sadašnji minimalac ukupno košta 55.481 dinar kada uplati sve poreze i doprinose.

Ako bi minimalac bio na nivou minimalne potrošačke korpe, ukupan trošak za poslodavca bio bi 67.241 dinar.

Između onoga što dobije radnik i onoga što plati poslodavac uglavljena je država.

Taj deo koji ide za porez i doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje je među najvećim u Evropi kada se obračunava na najniže plate.

Ekonomisti godinama pozivaju na progresivnije oporezivanje zarada, na nešto što postoji u većini evropskih zemalja, da se za veću platu plaća veća poreska stopa nego na manje plate.

Država za sada ne reaguje na pozive sindikata da se vanredno, pre septembra uskladi minimalac sa troškovima života, a možda bi bolje čula da je u budžetu sada dve milijarde evra više, da nije prethodne dve godine „iz helikoptera“ bacan novac svima jednako.

Ovako dok se ekonomska kriza nadvija nad svetom, i država gleda kako će da zaštiti budžet, kao i obično nastradaju najsiromašniji.