Mitrovićeva država

Tako bi, ukratko, i moglo da se opiše društvo u kojem vlasnik televizije sa nacionalnom frekvencijom godinama, nesmetano, obmanjuje javnost šireći neistine i klevete, i plasirajući laži preko programa protiv svih koji mu se zamere.

Preciznije, prema onima koji se zamere vlasti. Bilo kojoj vlasti, jer Željko Mitrović je prijatelj svi vlasti od 90-ih, pa naovamo. Samim tim je i državni prijatelj.

Međutim, Mitrović je tek sa aktuelnom vlašću doživeo svoj vrhunac.

Program njegove televizije nikada nije bio toliko zastrašuje diskriminatorski, pa i opasan po sve one koji se nađu na tapetu Pinkovih informativnih emisija.

Regulatorno telo za elektronske medije žmuri na mnogobrojna kršenja zakona i etičkih standarda profesije. Suludo bi bilo očekivati bilo kakvu reakciju predstavnika vlasti, kada su oni svakodnevni gosti ove televizije, delom i kreatori programa jer bez ikakve zadrške iznose neistine i vređaju ne samo političke neistomišljenike već i svakog ko se usudi da kaže neku kritičku reč protiv vladajuće vrhuške, na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Ovakoj državi je stoga potreban jedan baš ovakav Željko Mitrović. Međutim, njegovo delovanje postaje sve pogubnije po zdravlje ljudi, jer je uzeo aktivnu ulogu u borbi protiv korona virusa.

Njegove medicinske teorije iznete na društvenim mrežama o tome kako bi on uspeo da pobedi virus određenom frekvencijom, samo kada bi mu neko dao uzorak, čak su bile i smešne.

Potom je otišao korak dalje i u programu svakodnevno propagirao ozoniranje krvi, što su brojni stručnjaci (ne iz kriznog štaba niti iz vrha SNS-a) javno osudili ističući da vlasnik Pinka propagira neutemeljene naučne metode, odnosno nadrilekarstvo. Onda je Mitrović postao humanitarac, deleći zaštitnu opremu širom Srbije.

To bi bilo pohvalno da nije rađeno u svrhu sopstvene promocije. Svaka informativna emisija TV Pinka imala je bar desetominutni prilog o tome kako njen vlasnik poklanja maske i vizire, pritom „učeći“ zdravstvene radnike kako se koriste.

Degradirajuće za medicinsku struku. Vrhunac njegovih humanitarnih aktivnosti je bilo sletanje privatnim avionom u vojnu kasarnu, mimo svih procesa i procedura. Vojni sindikat se s pravom zapitao, odnosno upitao predsednika Vučića – Dokle? Odgovor nije dobio, ali im je zato Mitrović poručio da su „ludaci“ i da je tek počeo. I verujemo da jeste.

Ovde nije problem Željko Mitrović kao takav.

Problem je država koja mu dopušta da radi sve ono što je u uređenim društvima nezamislivo. Dokle? Dok jednog dana i mi ne postanemo uređena država.