Istraživanje Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji pokazuje da srednjoškolci u našoj zemlji nemaju jasan stav prema ratnoj prošlosti, pa tako 29 odsto njih smatra da su Srbi najodgovorniji za zločine počinjene tokom ratova devedesetih, dok isto toliko tvrdi da uopšte nisu odgovorni za ratove i zločine.
To je jedan od zaključaka najnovijeg istraživanja ove nevladine organizacije pod nazivom „Vrednosne orijentacije srednjoškolaca u Srbiji – Istraživanje 2019“ autorke Marije Radoman sa Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu.
„Većina se slaže sa stavom da su ‘svi narodi’ odgovorni za rat, a sličan procenat podržava i tvrdnju da su političke elite odgovorne za ratove, a ne ‘narod’, navodi se u istraživanju, koje pokazuje da 38 odsto ispitanika smatra da je u Srebrenici počinjen genocid nad Bošnjacima, dok 16 odsto misli da nije. Najviše, 46 odsto niti se slaže niti ne slaže. Šta se dešavalo u ovom gradu u istočnoj Bosni, leta 1995. sigurno ih ne zanima. Da su Mladić i Karadžić ratni zločinci smatra 31 odsto ispitanika, dok je 47 odsto neodlučno, a 48 odsto odgovara da nema dovoljno informacija o ratovima koji su se desili tokom devedesetih.
Zanimljivi su i odgovori o mogućem pomirenju između nekada zaraćenih naroda. Da je pomirenje između Srba i Hrvata moguće smatra 43 odsto srednjoškolaca, a da je moguće pomirenje između Srba i Bošnjaka smatra nešto više, 54 odsto ispitanika. Što se tiče mogućnosti pomirenja između Srba i Albanaca, isti procenat, 54 odsto, srednjoškolaca smatra da ono nije moguće. Ako se uzme u obzir zvanični stav da je Kosovo deo Srbije, činjenica da mladi srednjoškolci ne vide mogućnost pomirenja sa Albancima, koji većinski naseljavaju „južnu srpsku pokrajnu“, stvari ne deluju ružičasto.
Da li ovi rezultati treba da nas zabrinu ili ohrabre? Verovatno ni jedno ni drugo. Od mladih koji 2020. idu u srednju školu, što znači da nisu bili ni rođeni u vreme ratova na tlu bivše Jugoslavije, teško da možemo da očekujemo da znaju šta se tada dešavalo i da jasno i nedvosmisleno osude zločine, pre svega svog naroda i zemlje. Jer ni stariji to nisu učinili. Nisu to uradile ni političke elite koje su na vlast došle nakon petooktobarskih promena i koje su mogle da raskrste sa surovim devedesetim. Ako u Skupštini Srbije sedi poslanik osuđen u Hagu, ako izlazak na izbore najavljuje i Kapetan Dragan, osuđen u Hrvatskoj zbog ratnih zločina, rezultati istraživanja Helsinškog odbora deluju još i dobro.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
