Moderno i stvarno

Ipak, iako je tekst ovog zakona kvalitetan, stručna javnost ocenjuje da uprkos poboljšanju u ovoj oblasti poslednjih godina i dalje nedostaje puna primena zakona u praksi. Kako je istakao poverenik Rodoljub Šabić, mnoge zemlje su, među kojima je i Srbija, pod pritiskom stručne javnosti i građana usvojile ovaj zakon koji su po svim segmentima u skladu sa međunarodnim kriterijumima.

Spisak zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja pokazuje da su propisi u ovoj oblasti razvijenih i demokratskih zemalja prilično loše rangirani. To je dokaz da je možda za razvoj demokratskog društva značajnija primena zakona, od samog teksta na papiru. Naime, među bolje rangiranima nalaze se zemlje koje su manje-više u tranziciji i koje su donele ove zakone relativno skoro, na osnovu najboljih međunarodnih rešenja. Koja su, izgleda, ne baš svuda tako primenjiva.

Poslednjih nekoliko godina u Srbiji donet je veliki broj novih zakona i propisa. Što pod pritiskom domaće stručne javnosti iz različitih oblasti, to, možda i više, zbog ispunjavanja uslova za kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji. U cilju što kvalitetnijih zakonskih rešenja mnogi od ovih dokumenata su i više puta menjani i dopunjavani, tako da su ocene regulatornog okvira u našoj zemlji mahom pozitivne.

Često se u javnim raspravama pred usvajanje određenih zakona u Srbiji mogu čuti fraze „u skladu sa evropskim standardima“, „implementirana evropska rešenja i praksa“, „definisane stvari koje su dosad bile nedovoljno regulisane“… I zaista je tako – imamo sve više „modernih“, evropskih zakona. Međutim, ono što je samo na papiru, nije dovoljno. Jer, džabe pravna akta ako se ne primenjuju dovoljno ili se uopšte sprovode u praksi. Čemu trud oko pisanja, javnih rasprava, angažovanja radnih grupa, usvajanja, ako to što je zamišljeno nema efekata?

Postavlja se pitanje da li je bitnije donositi najbolje zakone na svetu ili primenjivati i takve kakve imamo i tako uspostaviti vladavinu prava. Podsetimo, i dugo najavljivana medijska strategija usvojena je „na brzaka“, na telefonskoj sednici, jer je tako moralo zbog Evropske unije. A da li su sva ta rešenja i izvodljiva u Srbiji? Da li se tako postaje demokratska država?