Nagrađivanje privilegovanih

Zaposleni u Srbiji koji su samo ovlaš propratili tu vest sa pravom su se poradovali. Logika je sledeća. Ako se smanje nameti poslodavcima, oni će imati više novca te će biti stimulisani i da povećaju primanja svojih zaposlenih. Međutim, čak i ako se poznata liberalna floskula o „dobrim“ (nagrađuju vredne radnike i prosperiraju na tržištu) i „lošim“ poslodavcima (gramzivi su i nepravedni i zato ih konkurencija uništava) uzme kao tačna, može se konstatovati da su se ljudi koji žive od svog rada džaba ponadali.

Premijer je naime izjavio da se razmišlja o smanjenju nameta poslodavcima koji isplaćuju plate u iznosu od 70.000 dinara i više. Sasvim je jasno da se veoma mali broj građana Srbije može pohvaliti takvim, inače za srpske prilike enormno visokim, platama. Zvanična statistika za oktobar naime kaže da prosečna plata u Beogradu (gde se živi daleko bolje nego u provinciji) iznosi 56.530 dinara. To je dakle daleko niže od sume koju je Vučić spomenuo kao repernu za smanjenje nameta poslodavcima. Takođe, nezvanična statistika tvrdi da su realno plate u Srbiji dosta niže od onih koje nadležni iznose u javnost. Nije nikakva tajna da dosta Beograđana prima plate niže od 30.000 dinara a dominantan je broj onih koji dobijaju između 35.000 do 45.000 dinara. Samim tim, najveći broj zaposlenih u Srbiji apsolutno neće osetiti nikakav boljitak u slučaju da se premijerova najava naredne godine i ostvari. Dakle, jasno je kao dan da najavljena mera ne predstavlja ništa drugo do nagrađivanje privilegovanih, to jest malobrojne više srednje klase i krupnog kapitala.

Premijer je rekao da vlast kritikuju jer se „iživljava nad malima“ koji voze „džipove i porše automobile“. Nema dileme da mnogi poslodavci koji uplaćuju minimalac svojim zaposlenima voze skupocene marke automobila, koju je naveo premijer ali je isto tako tačno da Vlada ne čini apsolutno ništa da zaštiti egzistenciju radnika koje te gazde najbrutalnije izrabljuju. Da Vučićeva ekonomska filozofija u suštini štiti interese poslodavaca a ne zaposlenih najbolje pokazuje podatak da premijer razmišlja i o smanjenju poreza na dobit. U situaciji kada su ti porezi u Srbiji među najnižima u regionu a plate ubedljivo najniže u Evropi takvo rezonovanje se sa pravom može nazvati saučestvovanjem u sticanju ekstraprofita privatnih poslodavaca. Bolji život zaposlenima u Srbiji može obezbediti samo reindustrijalizacija i veći priliv novca u budžet a nikako administrativne mere koje poslodavcima donose još veću dobit.