Foto: BETAPHOTO/MILAN ILICNa vest da su cene hrane u Srbiji skoro na nivou proseka Evropske unije, Vlada Srbije odlučila je da reaguje hitno.
Prvo je formirana radna grupa za cene i marže u kojoj se nalazi i BIA!?, a nedugo zatim je predstavljena akcija „Najbolja cena“.
To je durgi deo prošlogodišnje akcije „Bolja cena“, koja je trajala tri i po meseca i koja je između ostalog omogućila građanima da kupuju parizer za čak 140 dinara jeftinije nego do tada.
Po „Boljoj ceni“ građani Srbije prošle godine u ovo doba mogli su da kupe parizer za 259,99 dinara, dok će u naredna dva meseca, po „Najboljoj ceni“ moći da kupe parizer po ceni od 299,99 dinara.
Promociju trgovačke akcije koja će trajati do 30. oktobra vodio je ove godine premijer Miloš Vučević. Za sada, on se nije odlučio na konzumiranje sednviča, ili kakvog drugog artikla kao na primer paštete koja će sada koštati samo 37 dinara, pred kamerama, verovatno poučen prošlogodišnjim iskustvom, kada je, zbog snimka na kom Aleksandar Vučić, sa Sinišom Malim i Tomislavom Momirovićem, jede sendvič sa parizerom, došlo do nestašice parizera. A ako nečeg nema na rafovima, džabe je što je na akciji.
Šalu na stranu, koliko god građanima, posebno onima koji imaju mala primanja, penzionerima ili onima koji imaju platu oko minimalca, značilo svako pojeftinjenje osnovnih životnih namirnica, posebno ako je zaista tačna računica premijera da će ova akcija doneti mesečne uštede od 8.000 do 22.000 dinara, bode oči nesposobnost države da se uhvati u koštac sa sistemskim problemom koji stoji iza visokih cena.
A to je nedostatak konkurencije. Umesto da obezbede uslove da konkurencija obori cene, državni službenici posežu za dogovornom ekonomijom i bave se marketinškim akcijama, koje trgovci i proizvođači ionako sami sprovode svakodnevno.
Onda bi morali da se pozabave time koliko je deljenje novca iz budžeta prethodnih godina uticalo na inflaciju, zašto nestaje stočarstvo kao poljoprivredna grana, zašto neki mogu da rade neometano i labavo se pridržavajući zakona, a nekim drugima iako sve rade po pe-esu. inspekcije ne izbijaju iz firmi.
Naravno, konkurencija znači da nema povlašćenih, a povlastice pre svega izdaju državni organi ili pojedinci koji su u stanju da obezbede zaštitu od državnih organa. Što nas vraća na dilemu: da li želimo sistem koji radi za korist građana ili za korist interesnih grupa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
