Vest da je predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao ukaz o dodeli ordena Aleksandra Nevskog srpskom kolegi Aleksandru Vučiću glasno je odjeknula u ovdašnjim prorežimskim medijima tokom božićnog zatišja.
Pažnja koja je posvećena tom Putinovom potezu je očekivana, s obzirom da se od oktobra spekulisalo da li će lider Rusije odlikovati Vučića, a ne iznenađuje ni spinovanje kojem su, po ko zna koji put, pribegli vlast i njoj naklonjeni listovi.
Mada javno dostupni podaci jasno pokazuju da orden koji je dobio srpski predsednik nije najviše odličje u Rusiji, već je to orden Andreja Prvozvanog, dodeljen 2017. kineskom predsedniku Si Đinpingu, Vučić i većina medija u našoj državi tvrde da je orden Aleksandar Nevski znamenje najvišeg reda. Istovremeno, veliki trud ulaže se da se dokaže da se Aleksandar Vučić dobijanjem navedenog odlikovanja svrstao u društvo nekolicine znamenitih Srba, poput vođe Prvog srpskog ustanka Đorđa Petrovića Karađorđa i nekadašnjeg premijera Nikole Pašića. Ono što je problematično u takvim veličanjima „lika i dela“ predsednika Srbije jeste činjenica da su Rusi Karađorđu svojevremeno dodelili sasvim drugačiji orden, koji se zvao „Imperijalni orden Svete Ane u prvom stepenu“, dok se orden uručen Pašiću zvao orden Svetog Aleksandra Nevskog i ukinut je 1917, kada su boljševici preuzeli vlast.
Zavrzlamu oko ordena dodatno komplikuju tvrdnje da je znamenje koje je dobio Vučić dodeljeno biznismenu i političaru Bogoljubu Kariću novembra 2016. godine. U pres službi Karića i u ambasadi Rusije za naš list je prekjuče demantovano da je on nagrađen istim ordenom, ali ostaje pitanje zašto se Karić nekada na društvenim mrežama hvalio da je laureat i i zahvaljivao se Putinu na tom priznanju.
Odlukom da odlikuje Vučića Putin, nesumnjivo, stavlja do znanja dobitniku da priželjkuje da zvanični Beograd ne promeni kurs u spoljnoj polici, odnosno da ne pohrli u čvrst zagrljaj Zapada u narednom periodu. Da li će srpske vlasti postupiti po željama Kremlja, ostaje da se vidi. Kako stvari trenutno stoje, Srbija će i ove godine nastaviti da „oscilira“ između Brisela i Moskve, naročito imajući u vidu činjenicu da se i dalje ne nazire svetlo na kraju „kosovskog tunela“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.