Narod dostojan Vučića

U političkoj istoriji pominju se primeri guvernera koji su umeli da se suprotstave monarsima ili šefovima država i da odbiju neki njihov sumanut zahtev. Na primer da se novac kuje sa manje zlata nego što je propisano. Ali to je bilo u nazadna vremena pre nego što se svet, a i Srbija sa njim, pretvorio u globalni rijaliti spektakl, u kome je život nekom raj, a nekom pakao, a nekad hibrid oba.

U tom hibridu za što veću pažnju takmiče se „najizjave“ koje u živac pogode ukus publike, kako one kojoj je inače sve svejedno, tako i one koja se često zagražava. U oštroj konkurenciji, gde je uvek vazda spreman ministar policije Vulin kao zapeta puška da se istakne nekom rijaliti „ludošću“, uspela je da isprednjači i nadmaši ostale upravo guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.

Dok je u časnom domu Narodne skupštine za govornicom branila pred većinom od 220 vladajućih poslanika predlog za izbor viceguvernera, Tabaković je po svemu sudeći osetila potrebu da kao najviši državni službenik nadmaši poslaničke replike. Poslanici su hvalili nju, njen predlog i predsednika Vučića, Tabakovićevoj je zato ostalo samo da pohvali predsednika, jače i bolje nego drugi.

Objasnila je da je trpela pritiske kad je predlagala zakon da Dina kartica bude obavezna kartica, uz ostale (nezasnovane na dinaru). „Ja sam i tada pitala onog ko je za mene, čovek koji se po hrabrosti i neproračunatosti ne može uporediti ni sa kim. Ja mu često kažem ‘Aleksandre, da li te je dostojan ovaj narod?’ Pitala sam ga imam li podršku poslaničke većine i on mi je rekao da imam“, odvalila je Tabaković.

Da se zna koliko je bliska sa predsednikom, da često pričaju, i da je ona svesna svoje malenkosti u odnosu na njegovu veličinu. Iako su nekad zajedno bili u radikalima, s tim što je ona bila „drugarica“ Tomislava Nikolića, kako je sama ispričala u jednom intervjuu, naravno dok je Nikolić bio predsednik.

Kako bi sada naglasila koliko je verna Vučiću, dodala je isto što i lider SNS ponavlja često – ne prima ambasadore, ne ide na prijeme, ne dodvorava se nikome. A baš to su oboje radili, dok su bili radikali i u opoziciji, a njihov partijski lider Šešelj robijao u Hagu.

I to „da li je narod dostojan Vučića“ može se takođe frojdovski tumačiti. I primetiti da je vladajuća grupa, kojoj guvernerka pripada, potpuno izgubila osećaj za realnost nakon deset godina okruženosti onima koji ih ubeđuju da su najvažniji na svetu. I da sve teže potiskuju svoju prljavu savest i nečistu svest o tome šta su radili i rade – proračunato i nedostojno naroda koji ih je birao.