Narukvica u travi

Ali, ona ga po svemu sudeći neće pevati, jer neće biti sporazuma tužilaštva sa njom o priznaju krivice u zamenu za kućni pritvor i nošenje narukvice sa odašiljačem, kojim se kontroliše kretanje osuđenika. Kako je objasnila sudija beogradskog Višeg suda Jasmina Vasović, predlog za sporazumno priznavanje krivice sa Rebračom nije blagovremeno podnet.

Pravnici u Srbiji već su počeli da se sprdaju sa ovim, slobodno se može reći, revolucionarnim institutom za naš pravni sistem, smatrajući da je privilegija ovakvog služenja kazne rezervisana za važne, VIP osobe, ma koliko to u Srbiji apsurdno izgledalo. Institut sporazumnog priznanja krivice je zapravo doveden do apsurda, a samim tim je i obesmišljen od države koja ga je i uvela, onog momenta kada su oni koji su optuženi za višemilionske zloupotrebe, zahvaljujući povezanosti sa vladajućom koalicijom, počeli da sklapaju sporazume o priznanju krivice i da „u tišini doma svog“ služe „kaznu“. Ne ulazeći u pitanje odgovornosti Rebrače za ono što joj se stavlja na teret, izgleda da je njena najveća „krivica“ to što se nije adekvatno politički aktivirala.

Na listi najpoznatijih „nosilaca narukvice“ našli su se folk-pevačica Svetlana Ražnatović, Radosav Savatijević Kene, bivši član UO EPS-a, kratkotrajno Nenad Borojević, direktor Instituta za onkologiju, kao i vlasnik firme „DTM Relations“ Nikola Dimitrijević, koji je priznao da je odbeglom narko-bosu Darku Šariću omogućio kupovinu firme „Mitrosrem“. Sa tužilaštvom o priznavanju krivice „dogovorili“ su se i Miladin Kovačević, koji je brutalno premlatio američkog studenta Brajana Stajnhauera, telohranitelj Predraga Rankovića Peconija Bojan Smiljković, koji je priznao krivicu za pucanje na automobil Ljubiše Buhe Čumeta, vlasnik Kurira Radisav Raja Rodić…

Poruka je jednostavna: Pokradeš milione, a onda se malo nagodiš sa državom, koja je očigledno veoma bolećiva na narodne pevačice“. Dakle, ako planirate veliku pljačku države, obavezno se politički angažujte, u bilo kojoj partiji, i možete mirno da spavate.