Nasilje kao argument i odgovor

Taj udarac je mogao da bude smrtonosan.

Navodno, napadač je bio nezadovoljan nekim Vujićevim stavovima objavljenim na društvenim mrežama o stranci pompeznog naziva „Istina – Adaviera“.

„Istina“ se tek nedavno izlegla kao stranka i takmičila na lokalnim izborima kao manjinska stranka, mada je među kandidatima za odbornike bio možda jedan pripadnik nacionalne manjine.

Ali, to je druga priča, o tome ko je i kako organizovao takozvane izbore koji su započeli u martu, a završili se 21. juna.

Mladi aktivista „Istine“ uzeo je sebi za pravo da nasilje potegne kao najjači argument u borbi za istinu.

Ubrzo je uhapšen, ali ne zato što je policija bila efikasna, nego zato što žrtva poznaje napadača, pa je posao policajaca bio sveden na to da se samo pojave na poznatoj adresi.

I sve deluje kao priča koja će uskoro imati logičan kraj – sledi krivična prijava, tužilačka istraga, sud i, verovatno, zatvor za napadača.

Ali, to bi bilo tako u nekoj normalnoj i uređenoj državi.

Novosadska policija, međutim, nije ovog puta objavila ni saopštenje o ovom događaju i hapšenju počinioca.

Nema ni njegovih inicijala, kao u slučaju svakog drugog privođenja osumnjičenih za krivična dela.

On je bio jedan od kandidata na izbornoj listi „Istina – Adaviera“, a pošto je poznato da ima 22 godine, svako može da na listi proveri ko bi mogao da bude taj „junak“.

Nažalost, ovo je samo još jedan primer, za sada bez sudskog epiloga, napada na opozicione političare i aktiviste civilnog društva.

Najnovija serija počela je sa krvavom glavom i košuljom Borka Stefanovića, prebijani su šetači iz kolone „1 od 5 miliona“, razbijena je glava i Sergeju Trifunoviću, lideru PSG, policija je prebijala mirne demonstrante u Beogradu, čak i one koji su nemoćno ležali na asfaltu ili sedeli na klupi.

U Novom Sadu „snage reda“ premlatile su čak i mladića ometenog u razvoju koji se zatekao na putanji njihovog juriša ka demonstrantima nesvestan šta se oko njega dešava.

Nasilje je karakterna osobina Vučićeve vlasti, takoreći prirodna osobina radikalske falange koja i dok mlati sve oko sebe, cinično glumi žrtvu.

Zato je u pravu mladi Novosađanin kada kaže da je svaki građanin na ovaj ili onaj način žrtva tog režima.

Bezbroj je primera u istoriji, pa i Srbije, da su se loše proveli vlastodršci koji su silom branili svoj tron, ma koliko delovali snažni i nepobedivi.

Prebijanje građana, opozicionih lidera i građanskih aktivista samo uvećava taj dosije koji uskoro mora da bude otvoren za naplatu.