Nasilje nad istinom

Za čitavih 15 nedelja koliko traje protest „Jedan od pet miliona“, a koji na ulice svake subote izvede desetine hiljada nezadovoljnih, u programu te televizije pomenut je toliko puta da se može izbrojati na prste jedne ruke.

Javni medijski servis plaćaju poreski obveznici ove zemlje kako bi zauzvrat dobili „pravo da znaju sve“. Imaju ti isti građani, zajedno sa opozicionim liderima pravo i da uđu i nepozvani u Radio-televiziju Srbije kada im već poziv nije upućen svih ovih dana. Imaju pravo da znaju zašto je za RTS i njene urednike važniji svaki protest u Parizu, i drugim prestonicama od protesta u Beogradu i još stotinak mesta u Srbiji. I to su u subotu nezadovoljni demonstranti i lideri opozicije i učinili. Tražili su od dežurnog urednika da se konačno obrate građanima Srbije. Nije im omogućeno.

Dobro je da nikakvog nasilja u zgradi RTS nije bilo, ni od strane demonstranata ni od strane policije i obezbeđenja. Jeste bila napeta situacija, jeste izgledalo da svakog časa može da eskalira. Ali, prvenstveno demonstranti su mirno ušli u prostorije Javnog servisa, bez namere da izazovu ikakve nerede, počine nasilje nad bilo kim, a ni u jednom trenutku tokom trajanja „pregovora“ nisu pokazali nikakvo nasilno ponašanje prema zaposlenima na RTS. Gotovo slučajno stradalo je staklo na jednim manjim vratima.

Tu situaciju su, međutim, iskoristili prorežimski mediji da iz usta „analitičara“ ukažu na pokušaj državnog udara. Iskoristio je to pre svih ministar policije koji je na čak dve vanredne konferencije za novinare optužio učesnike protesta i lidere opozicije da su napali novinare i demolirali zgradu RTS-a, koju je zatim policija „oslobodila“. Što je apsolutna neistina. Takođe predsednik države je, u svom maniru, i bez zadrške, juče izjavio da će „država zaštititi građane od huligana, tajkuna i fašista“. Ali Srbiji je trenutno potrebnija zaštita od medijskog mraka.

Jesu i demonstranti dali nekoliko autogolova, pre svih onaj sa unošenjem motorne testere u zgradu RTS, zatim koškanje pojedinaca sa policijom i sl. Ali to sve nije suštinsko pitanje a ono glasi – zašto vođe protesta i lideri opozicije ne mogu preko RTS da kažu šta su njihov zahtevi i zašto protestuju.

Nemaju ljudi koji vode RTS pravo na njihovo ignorisanje. To je takođe nasilje, nasilje nad istinom.

Da su kojim slučajem pristalice režima od redakcije Danasa tražili da im posvetimo prostor mi bismo sa zadovoljstvom to učinili. NJihovom vođi bi ponudili dve strane za intervju – koji izbegava.