Dvodnevni naučni skup u SANU „Zaštita, očuvanje i afirmacija srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji“, održan u prvim danima juna posle dva odlaganja zbog pandemije virusa korona, ispostavilo se da je ipak „tempiran“ u pravo vreme.
Usred pripreme Nacrta zakona o kulturnoj baštini u Srbiji za koji je SPC javno utvrdila da u radnoj verziji ne obuhvata prostor KiM i da Crkvu ne tretira kao vlasnika nego korisnika crkvene kulturne baštine, ali i posle diplomatskog besa Prištine zbog stavljanja manastira Visoki Dečani na listu sedam najugroženijih spomenika Evrope Nostre.
Priština je nedavno pisala i Unesku tražeći, između ostalog, da se srpski spomenici na KiM sa Svetske liste kulturne baštine prebace na samoproglašenu državu Kosovo, iako nije član ove organizacije UN, navodeći da Srbija nema nadležnosti na KiM.
Deo strategije je i sporni kosovski zakon o kulturnim dobrima, prema kome bi sva materijalna i nematerijalna baština u južnoj pokrajini trebalo da postane vlasništvo samoproglašene države kosovskih Albanaca. On je privremeno povučen iz skupštinske procedure pod pritiskom Zapada, ali nije trajno uklonjen iz političke agende Prištine.
Ova slučajna „poklapanja“ uočili su pojedini, u politiku upućeni, učesnici skupa u SANU, čemu treba dodati i spekulacije zapadnih diplomatskih krugova da je pitanje SPC i kulturne baštine na KiM predsednik Srbije navodno tajno već rešio sa prethodnom „ratnom“ kosovskom administracijom, uz navodnu „pomoć“ nemačke kancelarke Angele Merkel.
Time se objašnjava i razlog zbog kog Beograd ove teme ne kandiduje za briselske pregovore, iako ulaze u završinicu, kako tvrde strani posrednici.
Posle svega što se čulo o destrukciji, albanizaciji i kosovizaciji srpskog kulturnog nasleđa na KiM, posebno pod protektoratom UN od juna 1999, struka je na konferenciji u SANU bila jasna – „nema odstupanja i kompromisa“ u zaštiti i očuvanju baštine, mada na terenu bez SPC i stranog angažovanja ne može samostalno da deluje.
To znači da je i dalje glavno pitanje koliko problem srpskog kulturnog nasleđa na KiM može da izađe iz okvira netransparentnih političkih procesa, vapaja srpskog „broja jedan“ za kompromisom na delu državne teritorije Srbije, političkih projekata, čija je KiM žrtva od završetka Drugog svetskog rata do najavljenih teritorijalnih eksperimenata naživo smišljenih na „salvetama“ i planovima bez označenog porekla.
Iako niko ne može da abolira od odgovornosti za poslednja stradanja srpske kulturne baštine međunarodnu upravu na KiM, ekstremiste u redovima kosovskih Albanaca, kosovske institucije i njihovu politiku etnički čiste države, to ne znači da deo odgovornosti za razna (ne)činjenja ne želi i na zvaničnom Beogradu. Mnogima je palo u oko da na skupu u SANU nije bilo predstavnika vladine Kancelarije za KiM, jednog od državnih stubova za brigu o kulturnom nasleđu u Pokrajini.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
